Рецесија у Немачкој и сарадња са Србијом – да ли ће тржиште кренути путем бика или путем медведа

Највећем економском партнеру Србије, Немачкој – српска привреда је 44. партнер. Највећи удео у тој размени има аутомобилска индустрија: половина производа аутоиндустрије из Србије извози се у Немачку, а значајан удео имају и аграр, односно производња хране, и хемијска индустрија.

У Берлину кажу да рецесија у Немачкој јесте утицала и на привредну размену две земље, али не драматично.

Члан Управног одбора Немачко-српске привредне коморе Александер Маркус подсећа да у Србији послује 900 компанија са немачким капиталом, које су отвориле више од 80.000 радних места.

У периоду од 2018. до 2024. године, економска размена се удвостручила.

"Како је у Немачкој сада рецесија, та размена неће бити у истој мери. Ипак, немачке компаније плаћају 31 одсто више од конкурената у Србији. У неким секторима имају и три пута већу ефикасност по раднику, тако да без обзира на успоне и падове – уверен сам да ћемо имати позитиван исход", истиче Маркус.

Криза аутомобилске индустрије и други правци сарадње

Рецесија која је захватила немачку економију пре две године огледа се у кризи аутомобилске индустрије, па привреда тражи и друге области и моделе за сарадњу.

О новим могућностима највише се говори у Франкфурту, финансијском центру Немачке, граду у којем и Привредна комора Србије има своје представништво.

Југослав Мишковић из Представништва Привредне коморе Србије у Франкфурту наводи да немачка привреда углавном има интересовање за металопрерађивачку индустрију, па се у тим секторима углавном и траже српска предузећа која би се укључила у ланац потенцијалних добављача.

"Наравно, ту је и аграр, али ја бих на првом месту истакао управо ИТ браншу. Немачка привреда има велико интересовање, с обзиром на то да Немачка има застој у својој дигитализацији. Што се тиче укључивања нашег ИТ сектора, нарочито у области вештачке интелигенције, Немачка показује веома велику заинтересованост", наглашава Мишковић.

ИТ индустрија има значајан потенцијал за сарадњу

Јирген Рацингер из Привредне коморе Франкфурта сматра да постоји значајан потенцијал за сарадњу у области ИТ индустрије и развоја вештачке интелигенције, јер Србија има добру структуру својих ИТ компанија.

"На то ћемо се фокусирати у октобру, када организујемо заједнички догађај са Привредном комором Србије и када планирамо да стартапове из Србије, нарочито оне из ИТ индустрије, повежемо са компанијама у овом региону", најављује Рацингер.

Две привредне коморе партнери су већ 20 година, а куриозитет је да је српско представништво смештено у згради Франкфуртске берзе.

Највећа немачка берза, највећа европска континентална берза и једна од највећих у свету, истовремено је и једна од најстаријих. Овде са поносом истичу да су основани 1585. године.

Ипак, без обзира на трајање и утицај, није имуно ни на друштвена кретања. Од прилика у друштву зависи да ли ће тржиште кренути путем бика или симболички – путем медведа. У преводу: да ли ће доћи до раста или опадања.

Берза ради без обзира на друштвене прилике

Било да акције расту или падају – берза свакако ради, а брокери друштвене прилике не желе да коментаришу.

"Као оператер на берзи, не могу да говорим своје мишљење о томе шта се дешава на тржишту – иде ли горе или доле. Наш посао је да осигурамо да оно функционише, да се трговање одвија безбедно и транспарентно", објашњава Андреас фон Бреверн, портпарол Франкфуртске берзе.

Зато детаљније говори о традицији берзе дугој четири века, о томе како се мењала, али и колико су данас отворени за јавност и туристичке посете.

"Ово је веома специјално место – једина физичка сала за трговање акцијама у целој Европи. Људи могу да дођу и гледају право трговање деоницама. Око 40.000 људи дође овде сваке године да би сазнали како функционише трговање деоницама и да виде како то заправо изгледа баш у моменту док се дешава", каже Андреас фон Бреверн.

У модерно опремљеном изложбеном простору налазе се реквизити којима се некада трговало на берзи, а који данас делују застарело. Ту је и једна посластица – акција Народне банке Аустрије, прва акција која је емитована, а коју је купио композитор Лудвиг ван Бетовен 1820. године.

Од Бетовена до Доналда Трампа прошло је два века – у раду једне од најважнијих берзи променила се техника, али суштина није. А привредници се надају да ће и привредна размена да функционише у знаку берзанског бика – како између Сједињених Држава и Европске уније, тако и између Немачке и Србије.