Димитри Керкезес: Експо није пројекат за једног човека и једну странку, већ за целу нацију

Господине Керкезес, иза нас може да се види макета Експа и како ће изгледати та изложба, која ће бити одржана 2027. године у Београду. Међутим, овде постоје политички предлози да се овај пројекат заустави. Какав је ваш коментар на то?

Важно је узети у обзир чињеницу да је, када је Србија конкурисала за овај пројекат, делегација коју су чинили сви представници земаља чланица Међународног бироа за изложбе осигурала широку политичку подршку. Одржан је састанак у Народној скупштини са представницима различитих политичких странака, где смо се уверили да нико није против овог пројекта. Јер Експо није пројекат за једног човека, једну одређену групу или једну политичку странку. То је пројекат за целу нацију. Није важно са ког дела политичког спектра долазите – Експо мора бити пројекат за све у Србији и све у региону. Верујем да је, можда због неких других дешавања, Експо постао увучен у политичке сукобе, као што се, нажалост, често дешава са мегапројектима, и да је постао симбол нечега што се жели уништити, јер наводно представља све оно што је лоше. Али ово је пројекат који представља будућност Србије и целог региона.

Да ли је опозиција променила мишљење, или су се околности у Србији промениле?

Не могу са сигурношћу да кажем да ли су се околности промениле. Мислим да опозиција, можда, има проблем са тренутном влашћу и да су можда искористили Експо као начин да кроз њега покушају нешто да докажу против власти. Ипак, мислим да је важно да разумемо да је ово пројекат за све у Србији. Ово је национални пројекат. Није пројекат Београда. Експо ће се одржати у Београду, али мора да има широк утицај широм земље, и надамо се – широм региона.

Мислим да је важно фокусирати се на то колико је овај догађај значајан на међународном нивоу, колико је важан за цео свет. После само седам или осам месеци од тренутка када је Експо званично потврђен, ми смо већ близу 100 земаља – ако не и тачно 100 – које су потврдиле своје учешће.

За мене, у тако кратком временском периоду, то показује невероватно интересовање међународне заједнице да дође овде и да сви заједно буду у Београду 2027. године.

Али да ли Међународни биро за изложбе политичку нестабилност види као изазов? Или да питам конкретније, постоји ли шанса да откажете Експо у Београду због политичке нестабилности?

Пре свега, ово не би била прва земља у којој смо организовали Експо, а која је имала политичку нестабилност. То је прилично уобичајено. И свака земља има своје периоде стабилности и неизвесности. Претходни домаћини ове изложбе такође су имали много нестабилности током фазе припрема.

Не знам да ли је то лоша карма која прати Експо, али видели смо то, на пример, у Јапану, где је Експо отворен пре нешто више од месец дана и бележи рекордни број посетилаца још током првог месецу. Пре две године, постојала је огромна негативност око догађаја. Говорило се како се троши превише новца, како јапански народ то не жели, како свету више не треба Експо. Чак су и политички актери били негативни према овом догађају. Ипак, данас сви истичу колико је спектакуларан овај догађај, колико добро све функционише, колико људи жели да посети изложбу, како су људи поново заволели ове догађаје, да су се заљубили у њих и да желе да их посете. Не само из Јапана, већ из целог света.

Дакле, за мене, не мислим да постоји било какав ризик. За нас није новост да се у некој земљи суочавамо са политичком нестабилношћу. Морамо да радимо са владом, али и са свим политичким странкама како бисмо осигурали да овај пројекат иде у позитивном правцу. То је најважније за Међународни биро за изложбе. А мислим да је важно и да људи разумеју шта је тај биро. То није група приватних грађана која одлучује шта ће да се дешава, већ је то скуп 184 владе. Исте оне владе држава које су чланице Уједињених нација, њих 184 су чланице и овог бироа. Дакле, то су одлуке влада. Да би Међународни биро за изложбе повукао признање, морао би да постоји заиста критичан проблем унутар Експа, а данас то уопште не видимо.

Време је новац, а нема баш много времена, 2027. година је веома близу. Мислите ли да ћемо успети да завршимо сав овај компликовани посао на време?

Да. У понедељак сам стигао у Београд, али срећом пре него што сам дошао на овај интервју с вама отишао сам у Сурчин. Увек ме импресионира колико брзо теку грађевински радови. Мислим да треба да се присетите како су медији прошле године извештавали у Јапану. Постављало се исто питање: Хоћемо ли завршити све на време? Говорило се да све касни, да организатор Експа касни, да земље учеснице касне. Ипак, Експо има ту чудесну моћ да све што касни ипак на крају буде готово на време. То смо видели у Осаки. Све је отворено на време. Павиљони су били спектакуларни, и данас су такви.

И овде имам исто поверење. Видим како напредује Експо село. Кад сам последњи пут долазио, у новембру или децембру прошле године, није било Експо села, само су били видљиви радови на темељима. Данас видим да су већ изникле огромне зграде. Дакле, мислим да смо сигурни да ће градња ићи стабилним темпом.

Али сви мисле да је највећа компликација на Експо пројекту градња. А није баш тако. Градња је нешто што је под вашом контролом. Србија то контролише, што значи да може врло добро да испланира и да обезбеди да све буде спремно на време.

Компликован део је када више од 100 земаља почне да опрема своје павиљоне. Треба ускладити више од 100 земаља у врло специфичном и кратком року. То је компликованији део посла.

Дакле, што се тиче саме локације Експа, немам никаквих сумњи да ће бити спремна, и немам сумњи да ће и земље учеснице бити спремне. Али верујте ми, за годину или годину и по, питаћете ме исто питање и питаћете ме да ли су земље учеснице спремне.

Да, али хајде сада да причамо о новцу. Експо ће коштати 1,3 милијарде евра. Како можемо бити сигурни да ћемо на овом пројекту зарадити новац?

Пре свега, важно је да раздвојимо трошкове. Када говоримо о трошковима једног Експа, мислим да превише људи воли да све стави на исти рачун. Као што сте управо рекли, то је 1,2 до1,3 милијарде евра. Али у то су укључени трошкови инфраструктуре. То значи пруге, путеви, ауто-путеви које треба изградити, сва инфраструктура која може бити изграђена око самог пројекта.

Нико не тврди да се улагање у то може вратити за време трајања догађаја од три или чак шест месеци. Зато, када земља приступи пројекту, оно што желимо да знамо је шта је заоставштина, шта је оно што остаје. Зашто је то толико битно? Зато што знамо да се оваква улагања, било да су у инфраструктуру или изван саме локације Експа, а које треба направити да би локација била функционална за Експо, не могу вратити за три месеца.

Зато морамо да будемо сигурни да постоји добра намена и после Експа за ову локацију, да она служи граду, грађанима и земљи.

Када говоримо о управљању и операцијама Експа: да, циљ сваког Експа треба да буде да покрије трошкове и да се бар не иде у губитак. Није увек циљ профит. Али многи су то постигли. Милано је остварио зараду. Један од најпознатијих је Аичи Експо, који је одржан 2005. у Јапану, који је остварио профит од 110 милиона долара. Тај новац је затим реинвестиран у град и архитектуру Аичија.

Дакле, када говоримо о операцијама и управљању Експом, да, мора бити добро вођен пројекат. Требало би, бар, да покрије трошкове. Мислим да по том питању, можемо бити мирни.

Али када српске власти говоре о Експу, оне обично мисле на Експо плус, амбициозни план о улагању скоро 18 милијарди евра у инфраструктуру. Да ли је то главни разлог зашто неки људи у Србији мисле да је Експо скупљи него што заправо јесте?

Бојим се да јесте. Ајде да то раздвојимо на два дела. Сваки пут кад сам долазио у Београд говорио сам да Експо мора бити национални пројекат. Сваки грађанин Србије мора да осети да је Експо баш за њега. И да могу бити део тога. Не мислим да је лоше желети да унапредимо земљу, да желимо да улажемо и правимо више инфраструктуре, више садржаја за грађане. Али мислим да је важно разликовати те две ствари.

Експо има свој трошак, трошак који је пријављен Бироу за међународне изложбе, трошак који знамо и разумемо, и који има смисла. Сви остали пројекти, надамо се, имају неки позитиван утицај на живот грађана Србије, али не могу се директно везивати за Експо.

Веома је уобичајено током припрема за Експо да влада искористи прилику да покрене друге инвестиционе и развојне пројекте широм земље и да на томе профитира. Нажалост, не желим да људи помисле да ти пројекти не би постојали да Експо не постоји.

Верујем да је то природни развој Србије, услуга и инфраструктуре које су земљи можда тренутно неопходне. И ја волим да мислим, исто оно што је мислила већина влада домаћина Експа, да су инвестиције које се дешавају око Експа више нека врста катализатора. Знамо где бисмо желели да будемо 2050. или 2060. године, знамо који ниво развоја желимо да наша земља достигне. Организовање глобалног догађаја попут овог – било да је то Експо, Олимпијске игре или Светско првенство – даје земљи и влади подстицај да могу да инвестирају и започну друге пројекте брже.

И мислим да се то такође мора посматрати као позитивна ствар. Ти пројекти нису нужно повезани, и то није буџет Експа.

Никада ми није био представљен, нити сам видео да је Влада Србије представила буџет од 18 милијарди евра за овај догађај. Увек смо имали увид у оно што је представљено Извршном комитету и нашој Генералној скупштини, а то је у распону од 1 до 1,3 милијарде евра – и то нам има смисла.

Нећемо прихватити инвестицију од 18 милијарди као део Експа, јер то нема никакве везе са самим догађајем. Али се надам да је то део ширег подстицаја за развој земље.

А можете ли можда да објасните како је Национални фудбалски стадион повезан са Експом, и како је, рецимо, нека болница на југу земље повезана са овом изложбом?

Као што сам рекао, за болницу у јужном делу земље не могу да кажем да је повезана са Експом. Опет, надам се да је део тог катализатора – да влада види прилику да покрене улагања и трансформацију локације Експа и да сада користи ту прилику да то исто уради и у другим градовима широм земље.

Мислим да је то, на неки начин, покушај да се све делове земље повеже са нечим позитивним. Овакав догађај ће донети невероватну пажњу Србији 2027. године. Очи света биће упрте у Београд. Верујем да ће многе земље, када знају да ће бити у центру пажње, желети да искористе ту прилику да се представе у најбољем светлу.

Али када све те трошкове ставимо заједно, да ли је то као мешање јабука и наранџи – или, како бисмо ми то на српском рекли, као да смо помешали жабе и бабе?

Хајде да кажемо да за нас нема никаквог мешања, јер ми знамо шта је Експов буџет. Нећемо се мештати у то шта још власт хоће да уради.

Стадион, с друге стране, иако није директно повезан са Експом и није део саме локације, налази се тик поред локације Експа. Не знам да ли ће бити завршен на време и да ли ће моћи да се користи током Експа или не. Али то нам је увек представљано као део ширег развоја Београда.

Од дана када је Влада Србије поднела кандидатуру за Експо 2027, знали смо да је стадион део тог ширег плана. Наравно, када гледате Експо, помислите да је сјајна ствар да стадион буде у близини, јер је то огромна сцена за одржавање догађаја, концерата. То су догађаји који могу довести велике светске извођаче. И желите да што више људи ужива у томе – не да имате малу бину за 2.000 људи, већ простор за 20.000 или 40.000 људи.

Не знам да ли ће стадион бити готов на време. Не пратим то јер није директно повезан. Није да ће Експо пропасти ако стадион не буде спреман. Ако буде спреман, биће додатни бонус за Експо. А ако не, то је нешто што остаје за будућност земље.

Део критика односи се и на недостатак транспарентности. Експо је пројекат од националног значаја. Према српском закону, у таквим случајевима јавне набавке нису обавезне. Да ли сматрате да је унапређење транспарентности, јавност података, важно?

То је занимљива тема, јер смо о томе доста слушали у Паризу, а мислим да су и наше државе чланице томе посветиле велику пажњу, постављајући нека веома занимљива питања српској делегацији у оквиру Међународног бироа за изложбе.

Мислим да је важно, пре свега, да вам кажем да у име Међународног бироа за изложбе, да Београд и Србија морају да нам подносе извештаје два пута годишње – сваких шест месеци – пред Извршним одбором. Тамо питања могу бити прилично оштра, уколико постоје сумње. Такође, морају да подносе извештај и два пута годишње пред Генералном скупштином.

Дакле, за нас је то стални радни однос, у којем добијамо одговоре од српског тима како бисмо све разумели.

Мислим да је тачно да је пројекат од националног значаја. Колико ја разумем, није да су јавне набавке потпуно укинуте, већ да су поједностављене. То је заправо прилично уобичајено код великих инфраструктурних пројеката, не само код Експа.

Ако вам дам пример Олимпијских игара у Паризу 2024. године, сви би рекли да су биле спектакуларан успех. Али да ли сте знали да је Француска такође донела привремени закон којим се убрзавају процедуре за јавне набавке и издавање грађевинских дозвола, како би могли да поставе све те привремене објекте широм Париза за потребе Олимпијских игара?

Дакле, то није нешто што се не виђа. Не верујем у укидање процеса јавних набавки, али верујем у њихово поједностављење.

За многе претходне Експо догађаје доносили су се посебни закони. Ово су веома велики пројекти, а временски оквир за њихову реализацију је врло кратак. Нико не жели да занемари безбедност. Нико не жели да занемари транспарентност. Али морамо да пронађемо начин да поједноставимо све процедуре.

Власти у Србији очекују четири до пет милиона посетилаца током лета 2027. године. Нисте први пут у Београду. Да ли мислите да имамо довољно инфраструктуре за све те госте? Мислите ли да имамо довољно хотела, добру везу од Сурчина до центра града?

Данас вероватно још не. Али знам да се на томе ради. То је део обавезе Владе Србије и Града Београда – да се то постигне. Потребно је да локација Експа буде јако добро повезана са градом, јер ће већина људи долазити аеродромом. А ви сте и земља без излаза на море, што значи да ће многи долазити и колима.

Мислим да морамо узети у обзир оно што сматрам кључним у овом пројекту – да је ово национални пројекат, као што сте рекли, али је такође и веома важан регионални пројекат.

Мислим да је ово нешто што је регион чекао деценијама – прилика да међународна заједница дође овамо и види све из прве руке.

Али није овде важно шта ћемо ми да кажемо. Позивамо све да дођу овамо и да то сами доживе. Једна ствар коју увек говорим организаторима јесте – ако се плашите да ваша земља има неке проблеме, или да ваша влада има проблеме, ништа не можете сакрити током Експа.

Преко 100 земаља биће овде, живеће овде скоро годину дана, јер морамо узети у обзир време потребно за припрему павиљона, три месеца трајања Експа, и затим демонтажу. Током те године, док су сви овде, не можете сакрити ствари. Дакле, то је невероватна прилика.

Да, али председник Александар Вучић је рекао да морамо да изградимо више од 100 хотела. Знам да то није питање за Вас, али ко ће да изгради све те хотеле? Да ли је то могуће у тако кратком времену?

Да, мислим да је то могуће. Али, моје питање није да ли је то могуће. Право питање је – да ли су вам заиста потребни? То је заиста кључно. Мислим да то није нешто на шта ја могу да одговорим. За мене није питање само да ли су потребни за Експо већ – шта ће бити са њима после?

Једна веома важна ствар: не желимо да Експо остави за собом "беле слонове" – оно што смо виђали у прошлости након великих манифестација. Чак ни Експо догађаји нису невини када је реч о томе – и они су понекад остављали такве непотребне објекте.

Али то је нешто што је, верујем, постало приоритет за наше државе чланице још пре него што сам ја дошао у Међународни биро за изложбе. Мора да постоји снажно наслеђе, нешто што остаје иза Експа. И то није само локација, то је и инфраструктура коју градимо.

Дакле, ако вам заиста треба још 100 хотела – не знам тачне бројеве за Београд да бих могао да проценим да ли вам заиста толико треба. Не смемо заборавити ни да имате велике градове врло близу Београда. Имате Нови Сад, који није далеко. Врло је лако одседати тамо и долазити у Београд током трајања Експа. Ако су вам заиста потребни, оно што бих волео да видим јесте да ти хотели имају сврху и после Експа. Јер није занимљиво инвестирати и градити хотел који ће трајати само три месеца – и онда нестати.

И ако бисте морали да опишете у једној реченици зашто је Експо добар, или зашто је важан за људе у Србији и њихове животе – шта бисте рекли?

Искрено, током та три месеца Београд ће бити центар света, Србија је предложила тему каква никада раније није виђена на неком Експу – Играј за човечанство. То је тема о музици, култури и спорту, али и о "игрању" са интелектуалним концептима, као што су вештачка интелигенција и наука.

Никада нисам видео да постоји толики ентузијазам у свету да се учествује на једном Експу тако брзо. Рекао сам то на почетку овог интервјуа – имате већ више од 100 земаља које су потврдиле учешће у року од само седам месеци од почетка позивања. Такву брзину до сада нисмо видели.

Дакле, цео свет ће бити овде, разговарати о једној заједничкој теми, доступној грађанима Србије током та три месеца. Мислим да је то прилика која се пружа једном у животу.