Професор Лукић: Волео бих да одлагање санкција НИС-у буде преиспитивање иницијалне одлуке америчке администрације

Стигао је папир америчке администрације о одлагању санкција НИС-у на месец дана.

Велимир Лукић, професор Економског факултета у Београду рекао је за РТС да је лепо чути овакве вести.

"Колико је мени познато, до сада се није десило да једна компанија за коју је било најављено да ће да буде санкционисана, буде уклоњена са те листе. Нити да је дошло до ове пролонгације. Волео бих да ми будемо преседан у том смислу и да ово пролонгирање заправо води у нешто што је преиспитивање иницијалне одлуке која је донета. Ја лично не видим разлог зашто би ми, као Нафтна индустрија Србије, дакле наша главна енергетска компанија, требало да будемо у истом кошу са неким компанијама које се налазе у Таџикистану, Киргистану и Казахстану и да морају санкције према њој да буду примењене“, напоменуо је Лукић.

"НИС у првих пет компанија у Србији" 

Поједине банке које су најавиле да ће јуче поподне блокирати рачун, нису то урадиле.

"Када погледате НИС, тешко је потценити значај НИС-а за наш економски систем. НИС се налази у првих пет компанија у Србији по било ком референтном пословном мерилу - било да се ради о пословним приходима, о нето профиту, о пословној имовини и о капиталу, НИС је на другом, трећем, четвртом месту, некада и на првом месту“, додаје професор

Како каже, банке су према њему “изложене“ преко пола милијарде долара, односно евра. Оно што стране матичне банке могу да ураде, зато што су оне на већој корелацији у свом пословању са америчким финансијским системом - јесте да прате шта раде њихове банке овде у Србији.

Уколико они буду интензивирали намеру да се те санкције строже примењују, вероватно ће такво настојање морати да буде спроведено и кроз политику наших домаћих банака, каже Лукић.

То може да значи са једне стране смањење или ограничење обима пословања, оно може да се деси и кроз смањење кредитних изложености, како директних, тако и контингентних, или кроз сужавање палете платних услуга.

Промењени власнички удели

Јуче је стигла информација да  Гаспромњефт није више већински власник НИС-а. Пренео је још 5 одсто акција Гаспрому који није под америчким и европским санкцијама. Поставља се питање да ли то додатно може да помогне да у ових месец дана решимо проблем НИС-а.

"НИС је до сада реаговао и на део европских санкција, од ЕУ и на део америчких санкција. Санкције ЕУ је примењивао тако што од октобра 2022. не увозимо више руску нафту. Санкције ОФАК је примењивао на начин да је дошло до промене власничке структуре, односно да је Гаспром ушао, а да је Газпромњефт изашао из власничке структуре“, каже он.

"Оно што се сада дешава јесте правило 50 одсто ОФАК-а који каже да све оне компаније које се налазе, односно у већинском директном или индиректном власништву оних компанија које су директно санкционисане по именце, треба да буду под истим степеном блокаде пословања. И наш НИС то успешно избегао“, објашњава Лукић.

Сматра да оног тренутка када се ваша компанија поименце наведе да се налази на листи санкционисаних, не верује да та промена власништва може да има неки већи значај.

Помоћ у снабдевању тржишта

Све нафтне компаније које послују на нашем тржишту, Мол, Еко, Лукоил, Петрол и друге, обећале су да ће помоћи у снабдевању тржишта у случају да дође до санкција.

"Мол је био најконкретнији у мерама које је предузео и уговор који је закључио са ЈАНАФ-ом. Уговор који је закључио са ЈАНАФ-ом не треба посматрати као неку компензацију, односно замену, супституцију за оно што смо већ имали са НИС-ом. То је уговор другог типа. Нафтне компаније из окружења, не само Мађарска, него се ради и о Грчкој, Словенији, Аустрији, све те компаније су заинтересоване за наше тржиште и желеће да пласирају што више. Но никада не можемо да губимо из вида да врста енергетске сигурности и стабилности коју је нама Нафтна индустрија сада доносла, не може да има замену ниједна друга компанија“, поидвукао је он.

Опште и посебне лиценце

НИС је поднео захтев америчкој администрацији за добијање одређених посебних лиценци за обављање неких делатности.

Лукић каже да су те дозволе најчешће резултат одређених политичких преговора и политичких утицаја.

"Ако тражите општу дозволу, она се најчешће добија да не морате никада од ОФАК-а да тражите за конкретну трансакцију дозволу, већ се те трансакције одвијају по дифолту. То су најчешће хуманитарне активности и оно што желим да нагласим, то су све активности и пословне трансакције за које влада САД оцени да су у интересу Сједињених Америчких Држава“, каже Лукић.

Када су у питању специјалне лиценце, оне се одобравају од случаја до случаја.

"Проблем са тим специјалним лиценцама јесте што оне могу да буду мач са две оштрице. А ако се ви јавите ОФАК-у и тражите да вам одобри одређену трансакцију, на неки начин ви признајете да та трансакција, према тумачењу ОФАК-а, не би требала да се деси. И пре него што је то ОФАК сам донео одлуку да та трансакција јесте забрањена, односно да би потенцијално била кажњива. Тако да бих ја у овом смислу стратешки поступио да можда прво пробам да спроведем трансакцију, па ако се испостави да је она кажњива, онда да се с њом престане“, наводи Лукић.

Професор Лукић каже да део тренутне америчке политике јесте да се праве преседани. "Ја верујем да ће тај преседан врло брзо да буде начињен и у домену ОФАК-а и агенције које ту послују", додаје он.

"И свако пролонгирање рока док НИС-у не буду уведене коначне санкције може да иде нама у корист и ја се надам да ће бити у нашу корист дефинитивно решење“, закључио је професор Лукић.