Београдска берза успавана – шта се дешава са тржиштем капитала у Србији

Крајем прошлог месеца држава је продала обвезнице вредне скоро милијарду евра. Народна банка тврди да је тражња била велика – и међу инвеститорима и међу физичким лицима.

Професор Мусабеговић каже за РТС да је та вест добар корак напред у развоју тржишта капитала.

"Држава је емитовала 120 милијарди динара. Важно је рећи да су то динарске обвезнице на 10,5 година. Не знам колико су оне добре за грађане, али за привреду, за институционалне инвеститоре јесу. Камата која је понуђена је 5,25 одсто што је добра камата на 10 година", наводи саговорник РТС-а.

Упућени сликовито описију да је тренутно најтраженија хартија од вредности (ХОВ) у нашој земљи тапија на двособан стан на Новом Београду. На питање могу ли обвезнице да постану најтраженија (ХОВ), професор Мусабеговић је скептичан.

"На берзи је неколикo ХОВ којима се тргује, а берза је пре свега везана за власничке хартије, то су акције. Друге хартије које су важне на берзи, али не у том обиму, јесу обвезнице, али оне тешко да ће моћи да постану најтраженији облик инвестирања. Код нас је традиционално стан материјализација улагања, нешто опипљиво. Постоје рачунице да ако инвестирате у стан да бисте га издавали он доноси месечно између 5 и 7 одсто", наводи професор Мусабеговић.

Београдска берза успавана

Слабо се тргује на Београдској берзи, па се чини се да је успавана. Појачана активност види се у последње време због трговина акцијама НИС-а.

Професор објашњава да је берза место где се сусрећу они којима је потребан новац са онима који га имају, а да је у Србији тржиште банкоцентрично.

"То значи да кад вам треба новац, било да сте привредно или грађанско лице, ви идете у банку. Део је и до менталитета јер велики власници компанија не желе да имају сувласнике, партнере, али временом ће се то променити јер је далеко исплативији начин инвестирања у берзу него у штедњу. То важи и за узимање средстава", указује Мусабеговић.

У склопу пројекта Министарства финансија и Светске банке ускоро ће 10-ак компанија на берзи емитовати корпоративне обвезнице, каже Мусабеговић.

"Битно је за компаније да тако финансирају свој развој, а не из текуће ликвидности, да не би упали у неликвидност", напомиње професор Београдске банкарске академије.

На питање зашто су привредници скептични да своје компаније листирају на берзи, саговорник РТС-а објашњава да је неколико разлога за то.

"Нема добрих примера, поверење у берзу није високо, а проблем је и финансијско знање односно едукација. Људи морају бити едуковани како би знали шта и како се ради на берзи", истиче Мусабеговић.