Низак ниво домаћих приватних инвестиција - потенцијал велики, али их кочи неколико фактора

Милан Недељковић је, гостујући у Дневнику Радио-телевизије Србије, објаснио да је приватне домаће инвестиције тешко измерити, као и бруто домаћи производ.

"Укупне инвестиције расту и 2024. године су достигле преко 24 одсто БДП-а. У том случају, ако од укупног БДП-а одузмемо оно што су државне и стране директне инвестиције, тај резидуал ће бити на неки начин апроксимација укупних инвестиција које долазе из домаћег сектора. Такве рачунице указују да се оне налазе око пет-шест одсто БДП-а", наводи саговорник.

То значи да је удео домаћих приватних инвестиција низак и да постоји огроман потенцијал уколико би се добро каналисао.

"Домаће приватне ивнестиције су суштина једне економије. У економијама којима тежимо, крећу се од преко 10 одсто БДП-а, што указује на то колики је потенцијал пред нама", напомиње Недељковић.

Неколико фактора утиче на привреднике

На питање шта домаћи привредници виде главне препреке за инвестирање, Недељковић одговор илуструје примером од 100 динара као потенцијалне инвестиције.

"Са једне стране је питање да ли ја имам 100 динара - могу их добити из сопственог профита или кроз позајмицу. Један фактор који треба да гледамо јесте да ли су доступна средства. Са друге стране, одлучићу се на инвестицију од 100 динара ако имам очекивање да ћу у наредних пет до 10 година од те инвестиције моћи да зарадим више од 100 динара. То значи да оно што утиче на ниво приватних инвестиција јесу извори", објашњава Недељковић.

Каже и да на привреднике утичу три главна фактора - привредни амбијент, знања и одговарајућа државна политика. Сва три фактора, указује, праве одређене проблеме.

"У смислу пословног амбијента - ако ја хоћу да идем да инвестирам 100 динара, свестан сам да имам велики део парафискалних намета. Причали смо о корупцији која је присутна и претераној бирократији... Позиција коју домаћи приватни инвестотори имају у односу на стране инвеститоре је инфериорна. Можемо то посматрати не само по субвенцијама за опрему, већ и по подршци коју имамо за запослене", напомиње Недељковић.

Шта би држава могла да уради

Оно што би држава могла да уради је, напомиње Недељковић, пројекат по којем би се елиминисала претерана бирократија.

"Са друге стране је пореска и политика према страним инвеститорима. На пример, ако сам ја домаћа компанија и уколико ћу ја за сваког новог запосленог добити да уплатим плату 1.000 евра, мени ће издвајање бити 1.620 евра. А страна компанија која долази, држава ће јој рећи: 'Ти заборави на порезе и доприносе, ми ћемо да покријемо то'. То значи да смо ми као компанија у старту у инфериорној позицији", напомиње Недељковић.

Осим ИТ сектора, постоји потенцијал за повећање приватних инвестиција и у другим секторима.

"Ми имамо фирме, такозване скривене шампионе, које послују у традиционалнијим секторима, а који успевају да пронађу пут. То је производња машинске опреме, паметних сијалица и уређаја. Велика област којој треба тежити је биотехнологија. То ће имати невероватан потенцијал у наредних 10 или 15 година. То је област која није толико пенетрирана на међународним тржиштима", напомиње декан ФЕФА факултета.