НБС задржала референтну каматну стопу на 5,75 одсто

Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је референтна каматна стопа од јуна смањена за укупно 75 базних поена и да се ефекти досадашњег ублажавања монетарне политике могу очекивати и у наредном периоду.

Такође, Извршни одбор је нагласио да је, и поред повратка инфлације у границе циља и наставка њеног кретања у оквиру ових граница, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике Народне банке Србије имајући у виду неизвесност у међународном окружењу, пре свега услед изражених геополитичких тензија и утицаја које оне могу имати на макроекономска кретања.

Опрезност монетарне политике је потребна и с обзиром на то да непредвидивост макроекономских дешавања у међународном окружењу може утицати на светске цене енергената и других примарних производа, наведено је у саопштењу.

Иако се светска цена сирове нафте стабилизовала од средине октобра, захваљујући пре свега очекиваној слабој тражњи за нафтом, добрим залихама и расту производње на америчком континенту, неизвесност у погледу њеног кретања у наредном периоду је и даље присутна.

Инфлација у границама циља

Инфлација у Србији се налази у границама циља (3 ± 1,5 одсто) и у октобру је благо убрзала у односу на септембар на 4,5 одсто. 

На то је пре свега утицао раст цена поврћа, који је због суше био већи од очекиваног.

Смањена понуда пољопривредних производа на домаћем тржишту услед суше током летњих месеци и даље упућује на опрезност монетарне политике, истакао је Извршни одбор.

Када је у питању базна инфлација, слично као у земљама региона, она је виша од укупне инфлације и у октобру је незнатно убрзала на 5,5 одсто.

У наредном периоду инфлација би требало да настави да се креће у границама циља, чему ће пре свега допринети и даље рестриктивни монетарни услови и нижа увозна инфлација.

Очекује се да ће и базна инфлација успорити у наредном периоду и постепено се приближити укупној инфлацији.

Одлучујући о монетарној политици Извршни одбор је имао у виду и да показатељи реалног сектора настављају да бележе позитивна кретања.

Индустријска производња већа за 3,3 одсто

Према подацима Републичког завода за статистику, потврђена је прелиминарна процена раста бруто домаћег производа у трећем тромесечју од 3,1 одсто међугодишње, тако да је раст од почетка године износио 4 одсто међугодишње, при чему је индустријска производња у периоду јануар-октобар 2024. године већа у односу на исти период прошле године за 3,3 одсто.

Таквој динамици индустријске производње допринео је већи обим производње у секторима рударства и прерађивачке индустрије, док је у енергетском сектору производња била нижа због смањеног хидропотенцијала у условима суше.

Подстицај домаћој тражњи дали су реални раст зарада и смањење незапослености на 8,1 одсто према Анкети о радној снази за треће тромесечје 2024, као и текући инвестициони циклус подржан приливима по основу страних директних инвестиција и капиталних издатака државе.

Домаћој тражњи доприносе и повољнији услови финансирања захваљујући ублажавању монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке и по том основу убрзање кредитне активности на 7,2 одсто међугодишње у октобру.

Повољнији услови финансирања резултат су и ниже премије ризика земље услед повећања кредитног рејтинга Србије на ниво инвестиционог ранга од стране рејтинг агенције Standard&Poor’s, што ће се одразити на даљи раст расположивог дохотка за инвестиције и потрошњу, а тиме и на привредни раст.

С друге стране, опоравак тражње наших водећих трговинских партнера, још увек је спор, с тим да се постепено убрзање очекује у наредном периоду, што ће, заједно са реализацијом инвестиција планираних програмом "Скок у будућност - Србија Експо 2027" и осталих инфраструктурних пројеката, допринети убрзању раста економске активности са очекиваних 3,8 одсто у овој години на распон четири-пет одсто у наредне две године.

Извршни одбор Народне банке Србије ће, како је наведено, наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике.

Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. јануара 2025. године.