У ланцу високих цена – шта купци могу да ураде да повољније пазаре

Антимонополска комисија је покренула поступак против четири велика трговинска ланца због основане претпоставке да су закључили такозвани рестриктивни споразум, односно договарали се о ценама. Три трговинска ланца – "Делез", "Универекспорт и "Меркатор С" – одговорила су да редовно подносе извештаје у складу са регулативом, као и да сарађују са државним органима. 

Уредница Политикиног додатка "Потрошач" Јелица Антељ каже да je пре годину дана рађено истраживање о висини просечне потрошачке корпе од 30 намирница, које је показало да је најповољнији трговац пет до 10 одсто повољнији од осталих.

"Трговци не воле да се прича о ценама, док потрошачи воле. После објављивања истраживања било је питање ко је тражио истраживање, да ли је плаћено. Бунили су се због методологије“, каже уредница Антељ и истиче да је било позива редакцији.

Професор Економског факултета Драган Стојковић сматра да Комисија за заштиту конкуренције треба да утврди да ли су се трговински ланци међусобно договарали, али овде се ради о основним животним намирницама где трговци не зарађују много.

"Разлози за високе цене су двојаки – у прерађивачкој индустрији имате много лошу конкуренцију, у малопродаји има конкуренције много више. Морамо да имамо бољу конкуренцију да бисмо имали ниже цене. Трговина у Немачкој је ефикаснија него код нас почев од логистике. Код нас су трошкови радне снаге порасли“, истакао је Стојковић.

Напоменуо је да ако постоји договор то је проблем, али да и пре тога има још проблема.

Јелица Антељ је додала да Комисија није регулаторно тело и да након што она утврди стање треба да реагују друга регулаторна тела.

Стојковић је навео пример Велике Британије, где је Комисија за заштиту конкуренције покретала поступак против трговаца прехрамбене индустрије, који се завршио само претњама и тај поступак није доведен до краја.

"Може да буде прећутно договарање, тако што се прате цене лидера на тржишту, потрошач зна 100 цена, а ми имамо у супермаркетима 15.000 артикала. Намерно стављају приближне цене да не би били неконкурентни“, истакао је Стојковић.

Заштита и потрошача и привредника

Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је да је битно да имамо институције које штите потрошаче, али морамо да штитимо и привреднике, потребно је да чујемо шта ће привредници да кажу да ли је било договора или је дошло до спонтаног преклапања.

"Уколико би се десило тако, онда би то свакако могло негативно утицати на запосленост у том сектору. Дакле, око 210.000 запослених ради у малопродаји, ако имате оперативне трошкове који расту и уколико на њих не можете да утичете, ви онда можете једноставно смањивати трошкове радне снаге, што би могло да утиче на смањење зарада које су и сада у малопродаји 30 одсто испод републичког просека“, каже Станић.

Према његовим речима, уколико бисте смањили, на пример, и број запослених, то би могло да утиче на пад квалитета услуге у тим малопродајним објектима.

Уредница Политикиног додатка "Потрошач" сматра да ако би се овај поступак против четири трговинска ланца довео до краја, то би било за похвалу. Међутим, како је рекла, поставља се питање зашто су неки производи јефтинији у иностранству него код нас, а то се догађа јер при извозу мора да се иде са мањом ценом због конкуренције.

Напоменула је да ми у Србији нисмо захтевни купци и да би потрошачи уздржавањем од куповине производа који су скупи могли утицати да се цене снизе.

Малопродавци нису кључни играчи

"Видео сам и неке непрецизности којe су овде дате, нека поређења које можда нису баш за поређење. Рецимо пети играч на тржишту који је испитиван наведено је да има лоше услове набавке, а да има ниже цена. Међутим, ако се види да тај играч има два хипермаркета, док рецимо ови други играчи имају супермаркете и мини-маркете, који су скупљи формати“, навео је Стојковић оценивши да те категорије нису за поређење.

Напоменуо је да су код нас произвођачи и даље прилично јаки и наши малопродавци нису још дошли до тог нивоа да могу да буду кључни играчи.

"Кад се анализирају цене и кад се тражи кривац зашто су цене високе, треба да се анализира целокупан ланац снабдевања, пре свега код произвођача и малопродаваца“, закључио је Стојковић.