Плодно земљиште широм Србије постаје грађевинско - изгубљено више од милион хектара ораница

Данак ширења градова и раста броја становника у њима, плаћамо плодном земљом. Свестан да њива чува живот на селу, Слободан Илић из Мајура код Шапца не запоставља своје имање од више стотина хектара, уз то гаји и 78 крава.

"Комплетно ова табла од 320 хектара површине је претворено у грађевинско земљиште. Ту су некада пасле краве, овце, свиње.... Ту смо ми као деца проводили дане за време школских распуста, чувајући стоку и убирајући неке плодове свога рада", наводи Слободан Илић, пољопривредник из Мајура.

У Подунавском округу има око 45.000 хектара обрадивог пољопривредног земљишта, квалитета од прве до седме класе. Највише се сади кукуруз, а тамо где је најплодније земљиште, гаји се воће и поврће.

"Град Смедерево брине о пољопривредном земљишту на тај начин што поштује све правилнике који су актуелни и без одобрења свих надлежних органа не може да се врши промена коришћења, односно намена пољопривредног земљишта у неке друге сврхе. Како би рекли из пољопривреде, не постоји лоше пољопривредно земљиште, него постоји лоше газдовање над тим пољопривредним земљиштем", каже Горан Павловић, члан Градског већа задужена за пољопривреду у Граду Смедереву.

Пољопривредна производња значајнија од индустријске

Др Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку наводи да пољопривредна производња има значајну, много већу улогу него индустријска производња.

"И то би свакако требало и заштитити и на неки начин веома пуно се прича и о повећању степена прераде али и то је један од начина да се побољша живот људи", каже Лепосавић.

Србија има четири милиона и седамдесет пет хиљада хектара обрадивог земљишта, а обрађује се три и по милиона хектара ораница.

"Земљиште може у тренутку да се изгуби ако се заузме неком зградом или бетоном, а потребне су хиљаде година да се оно створи. Зато је земљиште проглашено као необновљив природни ресурс, као ограничена сировина, поготово спрам наших све већих захтева према земљишту. Деведесет пет одсто светске произведене хране потиче са земљишта", каже Јордана Нинков са Института за ратарство и повртарство, Нови Сад.

ЕУ годишње губи површину земљишта величине Берлина

Агроекономиста Милан Простран наводи да Европска унија, годишње губи само због водних ерозија површину земљишта величине Берлина.

"Из тих разлога морамо водити рачуна да се, и када су у питању инфраструктурни објекти, ипак, они граде на мање плодним површинама и да сачувамо ово богатство које је највредније што данас једна земља може да има", истиче Простран.

Историја нас, кажу агроекономисти, учи да је човек одувек поштовао земљу и да никада није градио кућу на плодној ораници, већ по ободима поља.