Зимска потрошња струје у врелим данима – шта значи хаваријска позајмица

Десет дана је прошло од тренутка када су, због распада електроенергетског система, без струје остали Црна Гора, Босна и Херцеговина, делови Хрватске и Албаније.

У међувремену, било је и објашњења, и саветовања, и обећања. И лето је наставило по своме, па су нам још два месеца климе и расхладни уређаји неопходни.

Главна и одговорна уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а да је то била једна од тема на панелима о енергетици на Златибору, али и у међусобним разговорима стручњака, који су размењивали искуства како је то превазиђено.

Додаје да су и наши стручњаци такође причали о томе, а оно што је за ту тему битно је да то може да се догоди не само на Балкану, већ и у Европи, а дешавало се и у Америци.

На делу умешност диспечера

"Значи, једноставно, склопи се низ коцкица које доведу до испада једног далековода и онда се системом спојених судова тај низ настави – онда је на делу умешност диспечера у електроенергетским компанијама", навела је Путниковићева.

То се код нас није догодило, каже Путниковићева и наводи пример да је из Србије испоручивана електрична енергија у Црну Гору да им се помогне. Север Црне Горе је, рецимо, имао струју.

Целој причи допринела висока температура

Одговарајући на питање да ли је до распада енергетског система у региону дошло због превелике потрошње струје у једном тренутку и због слабог рада хидроелектрана на Западном Балкану, Путниковићева каже да су то претпоставке.

"Европско тело које окупља све стручњаке анализираће потенцијалне узроке, али и кораке шта је ко радио и у Црној Гори, у БиХ и у Хрватској. Хрвати су успели да зауставе тај ланчани низ. Има разних верзија. Помиње се и да је био испад далековода између Грчке и Албаније, не само овај између Црне Горе и Босне и Херцеговине, тако да свакако је целој причи допринела висока температура, повећана потрошња електричне енергије“, напомиње Путниковићева.

Она не би прејудицирала ко је био иницијални кривац.

Како је Србија то избегла

Србија од 2000. године пуно улаже у високонапонску преносну мрежу и има диспечерски центар који је на нивоу европског. Електропривреда Србије, иако су неки ремонти у току, обезбеђује довољне количине електричне енергије, додаје Путниковићева.

Према њеним речима, није био проблем у мањку електричне енергије у Србији.

Наши преносни системи су свакако бољи од оних у Босни и Херцеговини, истакла је Путниковићева.

"У Црној Гори немају довољно развијену мрежу, мада је Црна Гора повезана подморским каблом са Италијом. Када су сви повезани, онда једни другима могу да помажу. Хрватска је на северу боља него у Далмацији, где им се десио тај прекид“, каже уредница портала "Енергија Балкана".

Да ли наш систем има алтернативне конекције 

Путниковићева је рекла да имамо енергетске конекције са свима.

"Са осам електроенергетских система имамо повезаност на том високом напону, у плану је изградња још додатних капацитета, што је добро и због будуће изградње реверзибилне хидроелектране 'Бистрица' и још неких капацитета. Али добро је баш због тога да могу да међусобно планирају и потрошњу и ако баш треба – постоји у електроенергетици појам хаваријска позајмица", рекла је Путниковићева.

Ако један систем има довољно енергије, може некоме у суседству да помогне, он ће свакако испоручити тим далеководима довољне количине струје да не би дошло до распада система, објаснила је она.

Велике врућине, клима-уређаји раде по цео дан

ЕПС се на неки начин припрема за жарко лето у којем ће производња и потрошња енергије бити знатно већа.

"Отприлике је зимска потрошња у неким данима, клима-уређаји као и грејалице или пећи на електричну енергију троше доста електричне енергије. ЕПС се сада припрема за зиму", наводи Путниковићева.

Ремонти су неопходни да ти капацитети буду спремни наредних 12 месеци да нормално производе електричну енергију, а оно што је добро – ЕПС је повезан и са берзама електричне енергије, и у Србији, и у Мађарској, и у Словенији.

Нагативна цена струје у Мађарској

Путниковићева је навела пример да је у Мађарској прошлог месеца цена електричне енергије била негативна.

"Једноставно, велика производња из обновљивих извора, из ветрогенератора или соларних панела, довела је до тога да је на мађарској берзи у неким моментима цена била таква да су произвођачи плаћали, или је берза плаћала, и више од 100 евра по мегавату, да неко преузме ту струју, зато што нема довољан број складишта", указала је Путниковићева.

Складиштење вишкова струје

"Значи, да би један систем био заиста сигуран, потребно је складиштење вишкова електричне енергије", каже Путниковићева.

Истиче да је најбоље природно складиште акумулација на реверзибилним хидроелектранама и то је оно што Србија сада ради планирајући изградњу реверзибилне хидроелектране "Бистрица".

Потрошња као зими

У неким данима потрошња електричне енергије у нашој земљи је на нивоу зимске потрошње.

Уредница портала "Енергија Балкана" каже да не зна тачно како је којег дана, али наводи да је код нас је највећа потрошња у децембру, око Светог Николе, што износи око 100 мегавата, а некад и више.

"То су те количине струје које су се преселиле на неки начин из зимске у летњу потрошњу, јер људи могу да приуште клима-уређаје на температури од 40 степени", закључила је Јелица Путниковић.