Читај ми!

Цена пшенице на светским берзама расте – хоће ли бити зараде за произвођаче у Србији ове године

Жетва пшенице у Србији само што није почела. Иако, док комбајни не уђу у њиве, не могу да буду сигурни у приносе, многи произвођачи кажу да ће бити мањи него ранијих година. Ратари с пажњом прате дешавања на светским берзама, јер последњих дана цена хлебног зрна расте. Надају се да ће ове сезоне боље проћи него лане, када су због изузетно ниске цене пшенице били на губитку у просеку око 500 евра по хектару.

Жетва на имању Ђорђа Милетина, пољопривредника из Торка, требало би да крене већ наредне недеље.

Пшеница, каже, на први поглед не изгледа лоше, али ће се њено стварно стање знати тек када крене откос. Не тако брзо, додаје, знаће се и цена хлебног зрна за овогодишњи род, будући да је последњих дана на тржишту житарица забележен значајан раст.

"Очекујем да ће цена бити боља тек крајем септембра. Према мојој рачуници, да бисмо били на позитивној нули требало би да пшеница буде најмање 30 динара по килограму, под условом да принос буде бар 5,5 тона по хектару. Лично очекујем око шест тона по хектару, а то је 30 или 40 посто мање него пре три, четири и пет година. Део ћу одмах продати да исплатим дуг за репроматеријал, а део ћу чувати у кућном силосу“, наводи Ђорђе Милетин, пољопривредник из Торка.

Прошле недеље цена пшенице се на домаћој продуктној берзи кретала око 23 динара без ПДВ-а. Произвођачи кажу да ће, уколико остане на том нивоу, и ове године имати озбиљан губитак.

Да се усагласе светске цене са нашом продуктном берзом

"Улагања у претходној сезони су била 167.000 динара у хектар пшенице, а принос је био око пет тона, тако да смо имали губитак од 500 евра по хектару. Ове године трошкови производње су за нијансу нижи, али ће приноси бити мањи, тако да ћемо са овим ценама сигурно опет бити у минусу. Колико би најмање требало да кошта пшеница, не можемо да кажемо тачно док не видимо приносе. Није исто када имате пет тона или три и по тоне по хектару“, каже Борислав Чизмаш, пољопривредник из Ботоша.

Као и све ратаре, радују га позитивне вести са светског тржишта на којем се бележи раст цена житарица. Подсећа да су се произвођачи са државом договорили да се уреди робна берза.

"Договор је да се усагласе цене у Будимпешти, Паризу, Чикагу са нашом продуктном берзом. Да не долази до раскорака. Ми смо имали прошле године да је у Мађарској цена пшенице била 31 и 32 динара за килограм, а код нас је у то време била 21 и 22 динара. То је велики дисбаланс који не можемо да поднесемо. Надали смо се и субвенцијама за декларисано семе, али сада сви о томе мудро ћуте“, додаје овај ратар.

Пољопривредници кажу да би цене њихових производа требало да буду одређене јасном рачуницом тј. односом улагања и приноса. Али пракса показује другачију калкулацију.

"Тачно се зна како се рачуна цена пшенице. Колико коштају семе, ђубриво, машински радови, а произвођачи треба и да зараде. Међутим, то се на тржишту не дешава тако. Једном је пшеница стратешки производ, а други пут је берзанска роба. Цена јако варира од године до године“, каже Роман Кадарјан, пољопривредник из Ечке.

"Ове године је пшеница била испод 20 динара. Када се видело да је нема ни у Европи, ни у Бразилу, ни у Аргентини, ни у Америци, потражња је порасла, а цена је почела да скаче. Мислим да ће вртоглави раст тек да уследи. У жетви верујем да ће бити 30-ак динара, а касније још више, јер пшенице нема. Све што будем могао сачуваћу и чекаћу бољу цену“, додаје наш саговорник.

Рачуница Задружног савеза Војводине поклапа се са рачуницом индивидуалних произвођача. Укупни трошкови производње пшенице ове године су 162.976 динара по хектару.

Геополитички утицај

"Према нашој калкулацији, производна цена пшенице је 29,63 динара по килограму за просечни принос од 5,5 тона по хектару. То значи да ће произвођачи који имају наведени просечни принос, продајом пшенице испод производне цене остварити губитак”, каже мр Јелена Несторов Бизоњ, председник Задружног савеза Војводине.

На европским берзама пшеница је достигла годишњи максимум. Уколико би се гледао само очекивани обим светске производње хлебног зрна за ову годину, простора за даљи раст цене свакако има. Међутим, на њу утичу и други фактори.

"Штета од ниских температура у делу Русије и Украјине, као и дуготрајни сушни периоди у делу Европе и Африке, условили су ниже приносе од планираних. То ће свакако деловати на повећану тражњу пшенице, а вероватно и на њену вишу цену од садашње. Поред обима производње, сведоци смо да укупна друштвено-економска и геополитичка ситуација у последњим годинама има висок утицај на кретања и поремећаје на тржишту пољопривредно-прехрамбених производа у Европи, што се све рефлектује и на домаће тржиште и значајно отежава пројекције у вези са очекиваним токовима промета и висином цена робе”, објашњава наша саговорница.

Произвођачи оптерећени старим дуговима

Произвођачи који су имали просечне приносе или приносе испод просека су у великим губицима другу годину заредом. Међутим, и произвођачи са вишим приносима пшенице од просека били су у губитку од прошлогодишње производње, имајући у виду тржишне цене пшенице од претходне жетве до данас.

"Већ у 2023. површине под пшеницом биле су мање него 2022, а свакако да константни губици не стимулишу произвођаче да повећају сетву пшенице. Ова житарица ће се сејати због плодореда, а не због исплативости производње, и то у мери у којој буде неопходно”, упозорава председница Задружног савеза Војводине Несторов Бизоњ.

Многи произвођачи оптерећени су дуговањима из претходног периода, што ће их приморати да продају бар део овогодишњег рода после жетве.

Стручњаци кажу да би најбоље било да држава помогне пољопривредницима и задругама обезбеђењем субвенционисаних каматних стопа на кредите и то са каматама од највише један или два посто, као и да донесе и спроведе раније обећану уредбу за субвенционисање трошкова репроматеријала. На тај начин обезбедило би се покриће дела трошкова производње, а индиректно би се произвођачима омогућило да одлуче да ли да продају пшеницу после жетве или да чекају више цене.

недеља, 16. јун 2024.
29° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије