Светско тржиште има проблем, залихе пшенице биће најниже у последњих десет година – какво је стање у Србији

Жарко Галетин наводи да нам је природа дала врло оштар одговор на наш бахат однос према њој.

“Имамо сада екстремне временске прилике, да не кажем неприлике, поготово у Европи, у западној Европи која је захваћена олујним невременима, обилним кишама, тако да је то битно утицало на стање усева. Имаћемо значајан подбачај. Европска унија је друга по производњи пшенице у свету са капацитетима од преко 130 милиона тона производње. То је сада доведено у питање”, каже Галетин.

Са друге стране, додаје, и исток Европе суочио се са временским неприликама.

“Исток Украјине у једном периоду захватили су оштрији мразеви, дошло је до измрзавања пшенице, затим екстремно топло време. Ти временски шокови нису наравно погодовали пшеници и можемо да очекујемо негативан баланс пшенице на глобалном нивоу”, истиче Галетин.

Залихе пшенице биће најниже у последњих десет година

Поручује да ће пшеница имати ове године нешто мању производњу од очекиване потрошње, што ће утицати на залихе, које ће по неким проценама бити најниже у последњих десет година.

“То би могло да доведе и до поремећаја на тржишту у смислу скока цене, а што већ сада видимо на светским берзама”, каже Галетин.

Поред временских неприлика, указује да је и руско-украјински сукоб довео до озбиљних проблема и поремећаја у производњи пшенице.

“Пре свега, површине су смањене, доста површина је контаминирано употребом војних средстава у том рату. С друге стране, не примењује се пуна агротехника. Очекивања су да Украјина ове године подбаци са чак 30 одсто од своје укупне производње. И када једна тако велика, што се каже, житница Европе има тако озбиљне проблеме и подбачаје у производњи, то дефинитивно мора да има реперкусије на цело тржиште”, поручује Галетин.

"Светско тржиште имаће проблем"

Поручује да и код осталих ратарских култура ситуација није сјајна.

“Напротив, Французи имају проблем са сетвом кукуруза због обилних киша. Мислим, још нису завршили ни сетву кукуруза”, додаје Галетин.

Наводи и да ће глобално говорећи светско тржиште имати проблем.

“Ни америчко тржиште ни амерички приноси нису толики као што је било претходних година. Тако да, уз тај логистички проблем који је наметнуо руско-украјински сукоб, блокада црноморске руте, потенцијални проблеми у Аденском заливу због проблема између Хута који стално прете да ће тај залив затворити, све то заједно доводи до једне тржишне нервозе која за крајњу последицу има раст цена, тако да је тржиште врло лабилно”, објашњава Галетин.

"Можемо да очекујемо свакакве сценарије"

Говорећи о томе колико се брзо мењају ствари на берзи, каже да можемо да очекујемо свакакве сценарије.

“Штета која је нанета током овог пролећног периода је на неки начин ненадокнадива. Дакле, биљка има свој вегетативни период. Биљци у сваком месецу треба један одређен оптимални распоред падавина, ми нисмо имали добар распоред падавина. Не само ми у Србији, већ и у Европи, пре свега”, каже Галетин.

Ако све остане под оваквим околностима, истиче да можемо да очекујемо нижи принос пшенице на глобалном нивоу, док ће принос кукуруза, соје и сунцокрета бити на прошлогодишњем нивоу и негде око просека.

“Све то, наравно, уз услов да не дође до неких екстремних поремећаја, града, олујних киша, када би дошло до полегања пшенице, што би такође могло да доведе до озбиљних проблема и у погледу приноса и у погледу квалитета и све заједно би довело до озбиљног проблема у самом унутрашњем квалитету пшенице. А за остале културе, лето је врло ризичан период. Ако избегнемо те екстремне временске прилике, ипак би могли на глобалном нивоу да се затворе ти светски биланси на позитивној нули”, поручује Галетин.

Каква је ситуација у Србији

Када је реч о домаћем тржишту, наводи да Србија нема проблем са затварањем сопствених биланса.

“Нисмо никада имали проблем што се тиче тих неких базичних, есенцијалних пољопривредних култура. Пре сада мислим на ратарске културе – пшеницу, кукуруз, сунцокрет, соју, уљану репицу. Србија се већ у једном дужем временском периоду рангира веома високо у извозу кукуруза, где ми имамо сваке године између два и три милиона тона извозног резултата. Пшеница у последње време је такође присутна на светском тржишту, извозимо преко милион тона, можда ове године чак то буде и до милион и петсто хиљада тона, што је један добар извозни резултат”, наглашава Галетин.

Истиче да смо ове године имали извозни вишак што се тиче пшенице.

“Можда би било рационалније и логичније да ми те површине уступимо неким профитабилнијим културама, али у сваком случају што се тиче тих базичних култура, Србија неће имати проблем, то је већ сасвим извесно. Напротив, чак ћемо имати један озбиљан извозни потенцијал који ће, надам се, уз благонаклоност тржишта и светских цена довести до једног доброг спољнотрговинског биланса што се пољопривреде тиче”, додаје.

Напомиње да је ситуација до пре месец дана у Србији била лоша, али да сада временске прилике позитивно утичу на род.

“Ушли смо у пролеће са веома лошим режимом влаге земљишта. Није било снега, није било падавина. У априлу смо имали само четири кишна дана са просечним падавинама око 16 литара по метру квадратном, а просек је неких 50 литара колико би требало. Међутим, мајске кише су мало извукле ту ситуацију. Усеви на нашим пољима изгледају сасвим добро и ја очекујем, ако не буде неких непредвиђених околности, у најмању руку просечан принос што је задовољавајуће у оваквим условима”, закључује Галетин.