Јапан трпи велике губитке због кашњења у развоју дигиталних капацитета

Јапанска економија тренутно пролази кроз велике промене које првенствено генеришу инфлација и драстичан пад домаће валуте у односу на амерички долар и евро.

Јапан се готово пуне три деценије борио са проблем дефлације, па је серија поскупљења од епидемије ковида до данас затекла обично становништво и компаније, баш као и пад јена, који се налази на најнижем нивоу у односу у долар у последњих 35 година и на најнижем нивоу у односу на евро од када та заједничка валута земаља западне и централне Европе постоји. 

Слаби јен, као и протеклих деценија, углавном одлично одговара извозно оријентисаним предузећима, првенствено аутомобилској индустрији, али с обзиром да Јапан увози више хране него што производи, посебно штети домаћинствима. 

Једна од компликација коју доноси екстремно слаби јен је и скоковити раст трошкова домаћих предузећа за дигиталне услуге, попут складиштења и заштите података или рекламирања на Интернету, будући да се Јапан, можда неочекивано с обзиром на његову укупну технолошку развијеност, за те услуге ослања углавном на америчке компаније које наплату врше у доларима. 

"Дигитални дефицит"

Наиме, јапанске компаније се због драстичног пада јена у последњих неколико година суочавају са трошковима за сервере и складиштење података 30 посто већим него што су пројектовале у својим плановима развоја. 

Јапан је у 2023. години забележио дефицит од чак пет и по билиона јена (око 37 милијарди америчких долара) када је у питању трговина са иностранством у области дигиталних услуга, што је дупло више него пет година раније и 16 посто више него у 2022.

Овај феномен медији у тој далекоисточној држави сада зову "дигитални дефицит".

По подацима Јапанског министарства економије, трговине и индустрије, домаће ИТ компаније држе само 30 одсто тржишта клауд услуга у тој острвској земљи. То, конкретно, значи да се јапанска предузећа за више од две трећине својих потреба у тој сфери ослањајују на америчке гиганте "Мајкрософт", "Гугл" и "Амазон".

Интересантно је да се услед тога цене услуга везаних за клауд у Јапану неретко изражавају у америчким доларима.

"Дигитални кметови"

Поједини јапански пословни људи који се баве информативним технологијама стога домаће компаније описују као буквалне "дигиталне кметове" (термин који је исковао грчки економсита Јанис Варуфакис), пошто се оне налазе у зависном положају од крупних "дигиталних земљопоседника" као што су "Гугл" и "Амазон", који им изнајмљују своје сервере, односно, дигиталну инфраструктуру за рад.

Домаће ИТ компаније, попут "Сакура интернета" пружају услугу складиштења и заштите података влади у Токију, али, тврде познаваоци прилика, и даље технолошки каскају за америчким гигантима и када је у питању квалитет заштите података и генеративна вештачка интелигенција. Због тога Американци успевају да одрже своје цене на високом нивоу на јапанском тржишту, упркос томе што се тамошње муштерије налазе у тешком положају јер "крваре" новац услед пада јена.

Једини излаз из тих проблема може бити огромно улагање у дигиталну инфраструктуру и образовање и обуку људских ресурса.