Расте значај нуклеарне енергије – која је позиција Србије

У Бриселу почиње први Самит о нуклеарној енергији. Светски лидери, међу којима и председник Србије Александар Вучић, разматраће значај нуклеарне енергије у решавању климатских промена и јачању енергетске безбедности. У свету је активно 396 нуклеарки, а готово половина их је у Европи. Такође, у изградњи је 30 пројеката за нове електране, а у припреми их је три пута више.

Румунија је уз постојећу нуклеарку и подршку Сједињених Дражава већ одредила локацију за градњу прве модуларне нуклеарне електране.

Румунски министар енергетике Себастијан Бурдуја каже да Румунија има шансу да буде "прва међу првима".

"Зато што су владе Сједињених Држава и Румуније већ годинама посвећене том путу. Изабрали смо најсавременију нуклеарну технологију", наводи Бурдуја.

Немачка без нуклеарки

Уочи бриселског Самита о нуклеарној енергији, реакције су стигле и из Немачке.

Званични Берлин је прошле године затворио и последње три нуклеарке. Док неки подржавају ту одлуку, други сматрају да је треба преиспитати.

Никлас Хене из немачког Института за нову климу сматра да су нове нуклеарне електране које се тренутно граде "невероватно скупе".

"Нису исплативе. Мислим да су они који се фокусирају на нуклеарну енергију на погрешном путу, јер она није решење и није компатибилна са обновљивим изворима енергије", истиче Хене.

С друге стране, Јенс Шпан, бивши министар здравља Немачке и члан Бундестага из редова Хришћанско-демократске уније, тврди да је, из данашње перспективе, Немачка ишла погрешним редоследом.

"Требало је прво да укинемо енергију угља, а затим нуклеарну енергију. Тако бисмо постигли боље климатске циљеве", закључује Шпан.

Самит у Бриселу – нова прилика за екологију

Први светски Самит о нуклеарној енергији организују Међународна агенција за атомску енергију и Белгија, која је после катастрофе у Фукушими донела одлуку о гашењу својих нуклеарки.

Међутим, у време енергетске кризе, Брисел је одложио затварање.

Премијер Белгије Александар де Кро тврди да ће скуп о нуклеарној енергији бити прилика за све лидере да изнесу ставове о улози коју нуклеарна технологија мора да игра.

"Као и улогу коју ће играти у наредним годинама у испуњавању циљева декарбонизације које смо заједнички поставили", каже Де Кро.

Нуклеарке данас покривају 10 одсто светских потреба за струјом.

Подсетимо, Србија има мораторијум на градњу нуклеарки, а у јавности све више провејава мишљење да о нуклеарној енергији мора да се размишља.