Последице несреће у Фукушими

Несрећа која се 2011. године догодила у нуклеарној електрани Фукушима Даичи на јапанском острву Хокаидо данас се, поред инцидента у Чернобиљу у Украјини (маја 1986), сматра најгором нуклеарном катастрофом у историји. Након несреће радиоактивни отпад се распршио далеко од самог центра катастрофе. Последице по биљни и животињски свет североисточног Пацифика још се санирају а степен радијације на пет стотина километара око самог постројења представља ризик по здравље.

 Седам година касније, висок ниво радиоактивних честица забележен је у флашама ексклузивних вина из Калифорније.

Група француских нуклеарних физичара тестирала је 18 боца калифорнијских вина (розе и каберне совињон из бербе 2009) и у њима открила висок ниво радиоактивности.

Боце каберне совињона су имале чак двоструко више радиоактивних честица од дозвољеног максимума. Истраживачи су користили две методе за трагове радиоактивног изотопа цезијума  137. Прва метода развијена је пре 20 година и могла је детектовати радиоактивност кроз боцу за вино, без отварања. С обзиром на то да је цезијум 137 нуспроизвод нуклеарних проба које су први пут обављене средином шездесетих година двадесетог века, тест се показао веома ефикасним. За прецизније откривање количине радиоактивности истраживачи су загрејали узорке вина до тачке кључања у затвореној посуди, претварајући течност у водену пару. Талог који је остао на дну послужио је за прецизно одређивање нивоа радиоактивног цезијума 137.

 Иако су пронашли повећане нивое радиоактивног отпада, стручњаци кажу да нема разлога за бригу. Портпарол Министарства за јавно здравље изјавио је да нема здравствених и сигурносних ризика за становнике Калифорније. Према извештају Светске здравствене организације, нивои радиоактивности у храни и пићу изван Јапана сувише су ниски да би уопште представљали опасност. Иако је више од 100.000 људи пре седам година евакуисано из својих домова, непосредно после инцидента у Фукушими, билтен Светске нуклеарне асоцијације наводи да чак ни у Јапану до сада није било тежих симптома радијационе болести.

Штавише, већина светских вина произведена после 1952. године садржи одређен ниво радиоактивних честица који не може да угрози људско здравље (иако је од тада, са почетком хладног рата и трком у наоружању, извршено више од хиљаду нуклеарних тестова). Ипак, проналазак радиоактивног отпада који је, ношен ваздушним струјама, путовао хиљадама километара и таложио се у ћелијским структурама биљног и животињског света, представља још једну опомену човечанству да случајан пропуст у контроли најмоћнијег, али и најопаснијег облика обновљиве енергије ‒ са собом може донети катастофе.

 Приредила Наташа Гоати Марковић