Читај ми!

ОКО – Зашто је храна у Србији скупа

У производном ланцу хране до рафа у трговини најмање зарађују произвођачи, који су због трошкова производње и ниске откупне цене често и на губитку. Високе трговачке марже и недостатак конкуренције у великој мери зидају цене прехрамбених производа, рекли су саговорници емисије ОКО.

Трговачке марже у односу на откупну цену производа иду и до 75 одсто, што значи да произвођач учествује са свега 25 одсто. Сви други у ланцу од њиве до рафа у трговини узимају део колача, а крајњу цену плаћају потрошачи.

Деканка Економског факултета у Београду Жаклина Стојановић каже да за то постоје четири системска разлога. На цену прехрамбених производа утичу ванпољопривредни инпути, односно цене енергената и машина које произвођач мора да обезбеди за производњу.

То последично утиче и на ефикасност пољопривредне производње али и ефикасност прехрамбене индустрије. На крају долазе трговински ланци односно трговачке марже које у великој мери учествују у крајњој цени производа.

"Ако узмемо пример шећера – принос шећерне репе је дупло мањи у односу на просек у ЕУ. Наше шећеране су уз то мање ефикасне од оних у Европи, што све на крају утиче на цену", рекла је професорка Стојановић.

Инфлација пада брже од пројекција

Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић каже да су, према подацима Евростата, цене у Србији и даље на нивоу од 63 одсто у односу на оне у ЕУ, као и да самањење инфлације у Србији иде знатно брже него што се очекивало.

"Инфлаторни притисак је дошао са истока Европе, пре свега на енергетском тржишту, због рата. Касније се то прелило на целу Европу. Због тога смо ограничили цене основних прехрамбених производа, касније смо имали акцију 'Боља цена' која је учествовала значајно у обарању инфлације", рекао је министар Момировић.

Новинар "Нове економије" Александар Милошевић подсећа да је кумулативни раст цена хране у 2021. и 2022. био 40 одсто, а деканка Економског факултета закључује да је акција "Боља цена" показала да је било простора за смањење цена и раније, и да се поставља питање зашто није.

Што се тиче цене хране код нас, умногоме је допринела забрана извоза и раст резерви. 

"У једном тренутку када смо проценили да ће наредни род донети довољно производа, требало је да отворимо границе што би допринело и повећању профита", сматра професорка Стојановић.

Милошевић каже да цена хране и даље расте брже од инфлације – седам одсто. Поврће је и даље бележи највећи раст – 11 одсто, док је прошле године било апсолутни рекордер са растом од чак 40 одсто, подсећа Милошевић.

Министар Момировић каже да би инфлација била оборена и раније да није било повећања плата и пензија, али да је држава у условима ванредног стања због пандемије и економске нестабилности због рата у Украјини, пре свега водила рачуна да подржи грађане и привреду. 

За десет година сточни фонд смањен за четвртину 

Деканка Економског факултета у Београду каже да краткорочна решења нису увек добра и да треба размишљати о системским решењима, која би помогла пре свега пољопривредницима. 

Милошевић подсећа да је сточни фонд у Србији за последњих десет година уз све субвенције смањен за четвртину.

"У земљи имамо 110.000 фарми, свега пет одсто су индустријске, око 40 одсто храну производи искључиво за сопствене потребе, а 40.000 фарми је тржишно усмерено и њих треба подржати, јер су то произвођачи који живе у руралним срединама и опстанак тих фарми значи и опстанак породица", сматра Милошевић.

петак, 24. мај 2024.
20° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије