Мраз и даље прети воћу, род је под знаком питања – јака одбрана ипак постоји

Највећу претњу најпрофитабилнојој грани српске пољопривреде воћарству, представљају климатске промене. Воћари страхују од мраза који би могао да покоси биљке које су пред цветање. Мораће да се припреме и за борбу са сушом у току лета, градом и олујама. Стручњаци понављају да је улагање у заштитне системе – инвестиција, а не трошак.

Двадесет степени у јануару и фебруару довело је воће у фазу пупољака, па се над воћнацима надвила претња мразом. Ако температура падне испод нуле, многима ће род бити под знаком питања.

"Зависи од сорте и од парцеле, како и где креће вегетација. Дуго је времена, међутим, још до краја марта и почетка априла, где смо и даље у ризику", указује Јанко Лужанин, воћар из Миоковца код Чачка.

Воћар из села Гргуре код Чачка Драгиша Игњатовић наводи да је урадио све што је требало да би заштито воће – кречење, резање, окопавање….

"Сада је све у божијим рукама. Може да исцвета, као да ништа нисмо радили", забринут је Игњатовић.

Потребне нове технологије

Да воће не би штитила само "божија рука", стручњаци апелују на пољопривреднике да уведу савремене технологије. Кажу да је то инвестиција, а не трошак, као и да држава враћа 50 одсто уложеног.

"Коришћење антифрост система је најбољи начин заштите од ниских температура. Користили смо га код јабучастих воћних врста, али смо кренилу и и код коштичавих – код трешње и кајсије. Могу се користити и ветро-турбине, те убацивање топлог ваздуха, али и примитиван начин коришћења бала", наводи проф. др Зоран Кесеровић са новосадског Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Мраз и даље прети

Климатолози кажу да нас очекује пролеће топлије од уобичајеног, али да ризик од мраза и даље прети, највише нижим пределима. Онима који у лето уђу без губитака, борба са последицама климатских промена тек предстоји.

"Ризик је велики за врсте које касно сазревају од великих врућина и суше. Летња сезона нам се доста 'осушила', лаички речено, просечно су смањене падавине", наводи проф. др Ана Вуковић Вимић, климатолог са Пољопривредног факултета у Земуну.

Вуковић Вимићева истиче да "опасан" град интезивније захвата већу територију, као и да је просечне величине зрна.

Професор Кесеровић наводи да се морају подизати засади са противградним мрежама, јер не штите само од града, већ и од високих температура.

Упркос изазовима, Кесеровић процењује да ћемо ове године убрати око милион и четиристо хиљада тона воћа, што је сто педесет хиљада тона више него лане. Највише очекује од шљиве, јабуке и крушке, којима је време ишло наруку.