Могу ли камате на стамбене кредите у рикверц – шта кажу банкари из региона

Европска централна банка је направила паузу у подизању основне камате. Сада је питање да ли ће и када кренути да је смањује. Може ли се то очекивати и пре средине наредне године? Представници централних банака и удружења банака региона окупљени на Самиту у Београду кажу да то није лако предвидети. Гувернерка Народне банке Србије истиче да то што су код нас ограничене камате на стамбене кредите ни на који начин није угрозило пословање банака, а спречило је раст проблематичних кредита.

Југославије нема, али представници банака су ту. Све повезује жеља за одговором на питање шта нас чека у непревидивој будућности. Грађане Србије бар до краја наредне године неће изненадити раст камата на стамбене кредите.

"Ефекат ове мере на финансијски резултат банкарског сектора ни на који начин не угрожава пословање банкарског сектора, а доприноси очувању финансијске стабилности спречавањем раста проблематичних кредита. Дакле, финансијска стабилност је ту. Мером се повећава и расположиви доходак становништва, циљ за инфлацију није угрожен. Kоначно, ова мера може да допринесе опоравку потрошње који нам је неопходан како бисмо остварили жељени привредни раст", навела је Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије.

И гувернери и банкари пажљиво прате Европску централну банку – да ли ће и када камате на евро кренути у рикверц. Банкама за сада иде добро, али стрепе да уз мању тражњу за кредитима и зараде би могле да им се смање.

"Банкарски сустав је у ситуацији када профити значајно расту. Исто тако и у Хрватској имамо поврат на капитал који је преко 17 посто. Међутим, треба водити рачуна о томе да таква ситуација можда неће дуго потрајати и да ће трошкови финансирања банака првенствено депозита расти што се види по томе што цене дионица банака нису значајно порасле", истиче Борис Вујичић, гувернер Хрватске народне банке.

За дужнике у Србији најважније је шта ће бити на крају наредне године када престане да важи одлука ограничењу камата на стамбене кредите.

"Видећемо шта ће тржиште показати и колика ће бити ралика између активних и пасивних камата. Преурањено је у овом тренутку говорити да ли су пасивне камате прениске, а ризици су бројни. Очекивања су да ће се половином наредне године инфлација вратити у границе циља", напомиње Марина Пападакис, секретарка Удружења банака Србије.

Србија најављује да ће више радити на развоју тржишта капитала. Најављује се увођење дужничких обвезница и иницајалне понуде на берзи за нова предузећа што би привукло нове инвеститоре.