Највише штеде пензионери и они који имају мало – нема изговора за остале

Октобар је месец штедње, а у недељу штедње улазимо са питањима – у шта уложити новац, да ли штедети у динарима или другој валути, на колики временски период се највише исплати орочити новац у банци, да ли нам банке у овој недељи нуде боље услове?

Финансијски консултант Владимир Васић каже да је сама суштина штедње, штедети за неке непредвиђене догађаје. 

"Друго је да када одлазите у пензију, ваше пензије неће одговарати оном стилу живота који сте имали. И то је често један од разлога зашто наши грађани штеде, а штеде и да би остварили неки свој жељени циљ. Тако да сва ова дешавања око нас само појачавају потребу за штедњом, за тражењем најповољнијег начина за штедњу, односно када говоримо о штедњи, то не треба да буде само искључиво камата коју добијате, него и сигурност", истакао је Васић гостујући у Дневнику РТС-а.

Финансијски консултант каже да се из статистике може закључити да грађани штеде више у еврима.

Одговарајући на питање ко данас штеди, каже да треба сви да штедимо.

"Понекад имамо изговоре – само да зарадим оволико, па ћу кренути да штедим, немојте то да користите, то је изговор, крените сад, одмах. И занимљиво је да, рецимо, људи који имају најмање примања, они највише штеде. Ми се питамо како је то могуће. Наравно, кад посматрамо проценат људи који штеде, увек они који имају највише, они највише и штеде, и кад посматрамо појединачно, то су често пензионери. И моји родитељи увек имају нешто уштеђено", рекао је Васић.

Без одлагања са штедњом

Напомиње да грађани не треба да чекају већ да крену одмах са штедњом јер ако одвајају 50 евра или 100 евра месечно за годину дана се накупи једна сума која значи.

"Свака банка се труди да привуче, пре свега да задржи постојеће штедише код себе, а онда и да их стимулише управо у овој недељи штедње. Свакако погледајте понуде неколико банака, немојте само искључиво да вам буде камата мотив да новац држите у банци", саветује финансијски консултант.

Када је реч о страху од инфлације, Васић каже да се искрено нада да смо онај талас високе инфлације прошли, да је то иза нас.

"Видели смо да је сада инфлација око 10 одсто и са тенденцијом да до краја године буде у тих неких 8-9 одсто, а да се у следећој години вратимо у неке границе толеранције, то је тих између 3 одсто плус-минус 1.5", рекао је Васић.

Штедња у сламарици

Говорећи о штедњи у сламарици, сматра да је то најнеисплативији начин да се уштеди и наводи пример грађана Европе.

"Просечан Европљанин држи максимално код куће око 500 евра, све остало је у банци. Просечан Србин ја верујем да мало више. Тај новац вам јесте доступан сваког тренутка, али с друге стране немате никакву сигурност, немате камату. Тај новац када стоји у кући, онда када узмемо и да је инфлација 1-2 одсто, он губи на вредности. Када ставите у банку, ви за тај новац добијете камату", истакао је Васић.

Говорио је и о другим аспектима штедње.

"Новац који ви штедите заправо служи свима нама, другима који узимају кредите да би покренули економију, привреду. То је тај један фини механизам да они који имају вишка, они остављају у банци, а они којима је потребан новац за развој, раст, инвестиције и томе слично, они тај новац узимају. Тако да тај новац има и мало ширу димензију", рекао је финансијски консултант Васић.

На питање да ли грађани Србије верују у банке, каже да мисли да верују. "Верујемо да је негде сад 15,1 милијарда евра штедња. Ја верујем да можемо и боље да штедимо то, значи да могу у наредном периоду и банке да се потруде, али и ми који смо финансијски консултанти и ви медији да анимирамо људе да заправо донесу такву одлуку и да се тај новац који евентуално постоји код куће делимично пресели у банке", рекао је Васић.