Акцизе иду горе, марже могу доле – за које артикле ће држава тражити нижу цену
Од 1. октобра акцизе на кафу, алкохол, дуванске производе, нафтне деривате и гориво биће увећане за осам одсто. Повећање пореза на робу која спада у луксузну чини се да грађане није толико узнемирило, колико чињеница да би скупљи енергенти могли да подигну цене иначе скупе хране. Незванично сазнајемо, представници државе и малопродајних трговинских ланаца у петак ће разговарати о томе код којих намирница има простора за спуштање маржи.
Таман што су агроекономски аналитичари саопштили да су цене хране достигле максимум, да пад потрошње опомиње да износи на рафовима немају где осим низ силазну путању, грађани сведоче нове ударе на новчаник.
О томе да раст цена хране вуче за собом и инфлацију, Народна банка често говори. Зато су и апеловали на трговце да спуштају цене, уз коментар да им то неће угрозити пословање, које оцењују као више него успешно. Инфлацији, нешто већој од пројектоване, прете и акцизе.
"Ако смо говорили да ћемо ову годину завршити са осам одсто, раст акциза који је пројектован на овај начин ребалансом ће сигурно имати за последицу нешто вишу инфлацију. Она неће угрозити онај тренд међугодишњег релативно брзог смањивања инфлације, али уместо осам одсто колико смо очекивали да завршимо годину, вероватно ћемо бити на око девет одсто", рекао је Иван Николић, члан Савета гувернера НБС и научни сарадник Економског института.
Иако су сви осетљиви на поскупљења, чини се да су грађани прихватили повећање акциза, будући да је реч о порезу на робу која спада у луксузну. Већи проблем представља поскупљење основних животних намирница за које се криве високе профитне стопе трговаца и прехрамбених компанија.
Ко држи конце у својим рукама
Проф. др Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду каже да и једни и други узимају колико могу, али у крајњој линији трговац је последњи – он заправо држи целу "игранку" у својој шаци зато што трговац не мора да купи од произвођача А, може од произвођача Б, а ако неће од произвођача Б, купиће из Европе или из неке далеке Азије где је цена знатно нижа.
Трговци су недавно обавестили јавност да је њихова нето добит 2,8 одсто, а да им трошкови пословања расту брже од профита. Указали су и на то да је зарада других учесника у ланцу снабдевања далеко већа. Иако нису споменули на кога мисле, подаци о зарадама АПР-а указују на прехрамбене компаније.
Оне се нису оглашавале о томе зашто је у време никад јефтинијих житарица, храна направљена од њих – никад скупља. Чини се да у време скупе хране, страдају само потрошачи и пољопривредници.
Жарко Галетин, агроекономски аналитичар, рекао је да више не постоји међусобна подела одговорности, ризика, као и да је међусобна солидарност постала једна непозната категорија у нашем времену.
"Имамо ситуацију да се сунцокрет нуди по цени од 35 динара од стране откупљивача, а истовремено, имамо цену сунцокретовог уља од 170 до 180 динара за литар што обесмишљава узајамни паритетни однос за који је 2,6 килограма сунцокрета цена литра уља", објаснио је Галетин.
Држава ће преговарати са трговцима
Држава ће разговарати о смањењу маржи са представницима највећих трговинских ланаца код нас. Преговараће се о нижим трговачким зарадама на млеку, храни за бебе, кромпиру, кафи, чоколади, кућној хемији...
Списак броји више од десет артикала. Како незванично сазнајемо, неће се инсистирати на појефтињењу свих предложених производа. Али и да ће списку бити додати производи код којих има простора за ниже цене.
Коментари