недеља, 13.08.2023, 05:50 -> 06:13
Извор: РТС
Аутор: Ненад Томашевић
Највеће површине дувана у Срему – добри и квалитет и зарада, берачи у њиву улазе по мраку
У Србији је број произвођача дувана пет одсто већи него прошле године, а површине под том културом су незнатно увећане. Према подацима Управе за дуван, расађен је на више од 3.800 хектара, а највеће површине су у Срему.
У њиву долазе по мраку, а у раним јутарњим часовима већ иду кући. У редовима дувана, берачи се готово не виде. Са сваке биљке у просеку уберу по три листа.
"Дошли смо у четири ујутру, берба добро иде, сваки дан је све боље", каже берач који је дошао из Костолца и додаје да је ту од 90 до 110 дана.
"Завршавамо до 7.20, није тешко и може да се заради", каже један радник који је задужен за ношење дувана.
Са избеглицама из Хрватске у Хртковце је деведесетих година стигао дуван. У атару је под том културом око 500 хектара.
"Можда је мало мањи род, али је доста бољи квалитет. Једини проблем што имамо сад је киша које месец и по дана нема, али имамо заливне системе'', каже Љубоја Смолић, пољопривредник из Хртковаца.
Радна снага највећи је проблем, због тога се у сезони број становника у селу увећа.
Од неколико тона сировог дувана, добију свега неколико стотина килограма сувог листа.
"Отприлике 4 до 4,5 тоне се убаци у сушару, а десетак посто изађе, 450 до 500 килограма", каже Љубоја и наводи да процес сушења траје пет дана.
"Шести дан се вади сушара, седми дан опет брање. Једна сушара, сваких седам дана се бере'', каже Љубоја.
Берба траје до првих мразева. На почетку сезоне највећи произвођач дувана у земљи повећао је откупну цену.
"У просеку је цена повећана за неких 30 одсто. Већи акцент је стављен на ниже откупне класе, да би произвођачи имали економску рачуницу да беру ту класу", каже Жељко Ананић, менаџер производње и обраде сировог дувана "ЈТИ".
Квалитет дувана је, како наводи, један од бољих у последњих десетак година.
Велике трошкове производње и сушења ратари кажу да без коопераната не би могли да надокнаде. Дуван у Србији гаји нешто више од 700 пољопривредника.
Коментари