Трајковић: У првих 15 дана јула готово да нема раста цена, могуће да месечна инфлација буде и негативна

Инфлација у Србији наставља да успорава – са 14,8 одсто у јуну, пала је на 13,7 одсто. Ипак, цене су протеклог месеца и даље расле.

Када се погледа годишњи ниво, неке намирнице су званично поскупеле и више од 40 одсто.

Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да се не осећа успоравање због месечне инфлације која је била 0,7 одсто.

Према његовим речима, битно је да разликујемо међугодишњу и месечну инфлацију.

"Када гледамо међугодишње, инфлација успорава, достигла је максимум у марту од 16,2 одсто, сада је 13,7 одсто. И даље имамо неки месечни раст цена. Оно што је добро да и тај месечни раст цена успорава. У периоду када смо се суочавали са највећом инфлацијом – од априла прошле до фебруара ове године месечна инфлација у просеку износила је 1,3 одсто. Последњих неколико месеци износи око 0,7 одсто месечно", истакао је Трајковић. 

Очекује да се у другој половини ове године месечна стопа инфлације спусти на 0,3 одсто у просеку.

"У првих 15 дана јула ми не видимо готово никакав раст цена. Могуће је да чак у јулу до краја месеца будемо без месечне инфлације, чак је могуће да месечна инфлација буде негативна први пут после више од две године", напоменуо је Трајковић.

Увезена инфлација

Трајковић је рекао да је увезена инфлација озбиљније успорила када је реч о светским ценама енергената и светским ценама хране, одређених сировина и метала.

Укупна инфлација у земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери јесте успорила, али не у некој значајнијој мери.

"Можемо да кажемо да је удео увезене инфлације у Србији сада мањи. Инфлација је у јулу била 13,7 одсто међугодишње. Међутим, да није било раста цена поврћа од почетка године она би била за неких 1,5 процентних поена нижа", објаснио је он.

У мају и јуну смо имали велику количину падавина која није погодовала роду поврћа.

"Што се пољопривредне сезоне тиче, она је за сада просечна. Што се десило у мају и јуну за сада није имало неки значајнији утицај на укупну пољопривредну сезону, тек треба да видимо који ће бити приноси кукуруза и индустријског биља – за сада је та сезона просечна", истиче Трајковић.

Пројекција инфлације

Што се тиче наше пројекције, она је непромењена, рекао је Трајковић.

У односу на мај ове године и у односу на фебруар, видимо да би међугодишња инфлација требало сваког месеца да успори за по један процентни поен, да се од септембра нађе на нивоу између 10 и 11 одсто, а да се до краја године спусти на ниво од осам одсто и да затим у границе циља НБС, који износу три плус-минус један и по, уђе средином следеће године, може да се деси и који месец раније, објаснио је Трајковић.

Повећана референтна каматна стопа, како се то аргументује

Трајковић каже да Народна банка једноставно жели да буде сигурна да ће се инфлација спуштати оним темпом који ми желимо.

"Оно што је ту такође битно, то је да се базна инфлација – када из инфлације искључимо цене хране и цене енергената пре свега – не смањује оним темпом који бисмо сви желели, мислимо на централне банке, ту је Европска централна банка", каже он.

Како каже, то је разлог зашто је Европска централна банка повећала референтну каматну стопу и то је један од разлога што смо је и ми повећали.

"Желимо да видимо и смањење инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде. Њихова очекивања се смањују када је реч о очекиваној инфлацији за две и три године унапред. Волели бисмо да почну да се смањују годину дана унапред. То се за сада не дешава", додаје он.

Кредити и камате

Подсећа да је ЕЦБ подигла референтну каматну стопу на четири одсто, што ће се свакако пренети на еурибор каматну стопу.

ЕЦБ не може да тврди да је ово последње повећање референтне каматне стопе. Што се тиче јесени, мислим да тржишта не очекују значајније смањење каматних стопа, што не значи да до смањења каматних стопа неће доћи у наредним годинама, наводи он.

Механизми Народне банке Србије

Што се тиче Народне банке Србије, када је реч о еурибору, не можемо много да утичемо, подвукао је Трајковић.

"Оно што смо могли да урадимо, то смо и урадили. Ми смо очували стабилност девизног курса. То је битно за све грађане који су задужени у еврима", наводи Трајковић.

Указује да је донета још једна мера: то је да смо банкама наложили да морају да понуде клијенту продужење уговорене рочности, ако дође до проблема у отплати, уколико се однос између рате кредита и зараде клијента драстично промени.

Међутим, наводи да се није значајан број људи јавио, а то се види и кроз проблематичне кредите у систему, што се тиче стамбених кредита, крајем 2021. проблематично је било свега два одсто тих кредита, сада је то један и по одсто.

"Дакле, немамо системски проблем", закључио је Трајковић.