Фискални савет о Стратегији за 2024. годину – шта је добро, а шта недостаје

У "Мишљењу Фискалног савета на Нацрт Фискалне стратегије за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину" наводи се да квантитативни циљеви Стратегије предвиђају смањивање фискалног дефицита са три одсто БДП-а из 2023. на 2,2 одсто БДП-а у 2024, па затим на 1,5 одсто БДП-а у 2025. години. После тога, како је наведено, идентичан дефицит од 1,5 одсто БДП-а задржао би се и у 2026. години.

Фискални савет препоручује Влади да буџетски дефицит у 2023. умањи на око два одсто БДП-а, уместо три одсто БДП-а, а у наредним годинама на 1,5-1,0 одсто БДП-а. Стратегијом је, такође, предвиђено смањивање учешћа јавног дуга у БДП-у са 55,6 одсто (на крају 2022. године) на 51,9 одсто на крају 2026. године.

"Иако је овај смер фискалне политике неспорно добар, Фискални савет оцењује да је Стратегија могла и морала да предвиди амбициозније уравнотежење јавних финансија", наводи се о документу.

Фискални савет наводи да у реформском делу Стратегије нису добро препознате све важне политике којима би се унапредиле јавне финансије и да Стратегија, на пример, не препознаје да је потребна издашнија и ефикаснија социјална политика.

Изостављене су такође и потребне реформе: пореског система, здравства, просвете, одабира и управљања јавним инвестицијама и друго.

Фискални савет наводи да је по питању енергетских јавних предузећа, као што су ЕПС и Србијагас, Стратегијом направљен одређени искорак, јер се најављују озбиљније реформе и инвестиције у ова предузећа. "Међутим, нешто конкретнији планови за то још увек су у изради", навео је Фискални савет.