Националне валуте у успону – да ли ће ускоро престати трансакције у доларима, фунтама и еврима

На недавно одржаним економским форумима у Азији и Африци, примећено је окретање држава ка употреби националних валута у међусобним плаћањима, посебно у кинеским јуанима. До сада, међусобну трговину обављале су у америчким доларима или еврима. Шта је узрок нових кретања у глобалним финансијским токовима?

Министри финансија и гувернери централних банака десет земаља Асеана из југоисточне Азије, на скупу на Балију, договорили су се да своје трговинске аранжмане обављају у локалним валутама, удаљавајући се тако од долара, евра, јена и фунте.

Председник Индонезије је то објаснио геополитичким околностима у свету због украјинског сукоба, али и страхом од блокаде међународних резерви, као што се то догодило Русији са око 300 милијарди долара прошле године задржаних у Сједињеним Америчким Државама и Европи.

И чланице групе Брикс из Азије, Африке и Латинске Америке, такође инсистирају на трговини у национални валутама.

Кина и Бразил су потписали споразум о плаћању у јуанима, што ће олакшати међусобну трговину, посебно у области руда и минерала, пољопривреде и индустрије, и смањити трошкове трговинских трансакција.

Банка Боком, као заједничко улагање Бразила и Кине из 2016. године, објавила је приступање кинеском међубанкарском платном систему, алтернативи Свифта, банкарској мрежи за плаћење одакле је Запад искључио Русију.

Индија и Русија преговарају око употребе националних валута у трговинским односима, посебно приликом увоза руске сирове нафте.

У Јужној Африци, где је одржан економски самит Брикса, јасно је изражена намера да се спроведе индустријализација Африке и оконча колонијална улога ових земаља као извозница сировина.

Украјински сукоб убрзао је процес формирања новог међународног финансијског поретка на чему већ дуже инсистирају земље глобалног Југа, посебно оне из групе Брикс.

Оне су основале сопствене финансијске институције као алтернативу, Светској банци и Међународном монетарном фонду за које сматрају да су под утицајем Запада, али и послератном међународном финансијском поретку са америчким доларом као водећом валутом.

На Боао форуму у Кини разговарало се о способности водећих западних економија да контролишу инфлацију и осетљивости финансијског система посебно после слома америчке Банке Силицијумске долине.

Поједини амерички институти већ предлажу уклањање спекулативних трговачких банака из комерцијалних и других банака депозитара, на начин на који је прописао чувени амерички Глас–Стигалов акт из 1933, после Велике економске кризе. Укинут је 1999. и то је за многе економске експерте био извор финансијске кризе 2008. године.