Крајем године почиње градња кампуса Био 4 – прва презентација на РТС-у

У Београду ће крајем ове године почети градња кампуса Био 4, који ће према речима Јелене Беговић бити један био-економски хаб, односно центар који ће окупити академију, приватни сектор, стартап компаније и све што треба да Србија постане позната по иновацијама и по науци.

"Значи када се изговори реч Србија да вам буде асоцијација – то је земља иновација, то је земља технолошког развоја", истакла је министарка.

Додаје да се из таквих центара гради економија једне земље у 21. веку.

Србија је, наводи, препознала велики напредак ИКТ технологије и у томе је постигла огроман успех и постала једна од главних извозних грана Србије која се у десет година повећала десет пута, 2,7 милијарди евра годишње.

С друге стране, указује да развој бионаука доводи до нове револуције, где се информационе технологије спајају с природним наукама,  како би дале одговоре на неколико глобалних изазова с којима се и Србија суочава. То су изазови везани за здравство, медицину, заштиту животне средине, енергетику и производњу хране и пољопривреду.

"Без науке не можемо да напредујемо у тим областима. То су области у којима се већ бавимо, али желимо да будемо изузетни и да развијемо иновације. Већ имамо изграђену добру инфраструктуру за стартап екосистем. То су компаније које се веома брзо развијају. али су и високоризичне и њима треба окружење као што је научно-технолошки парк да им у почетним моментима развоја пружи подршку", објаснила је Беговићева.

Додала је да Србија има научно-технолошки парк у Београду, Нишу, Новом Саду и Чачку, а ове године почиње проширење њихових капацитета, као и изградња парка у Крушевцу. 

Којим областима ће се бавити кампус Био 4 

Четири био-области којима ће се бавити у кампусу Био 4 су биомедицина, биотехнологија, биоинформатика и биодиверзитет.

"Биомедицина значи да Србија заиста иде у правцу развоја персонализоване, индивидуалне медицине. То значи да наши грађани имају много бољу здравствену услугу и да знамо шта је узрок болести како би смо могли на прави начин да је лечимо. Биотехнологија је напредовала и сада можемо да контролишемо све те процесе и да различите организме ‘претворимо’ у фабрике за производњу нечега. У бионформатици генеришемо велику количину података и морамо да знамо шта ћемо да користимо и за добробит свих да би могли да базирамо наша истраживања кроз примену вештачке интелигенције и да брже дођемо до решења", наглашава министарка.

Што се тиче биодиверзитета, истиче да је Србија као део Балканског полуострва један од 15 европских центара биодиверзитета.  Поседује разноврсност од микроорганизама, биљака, животиња, што је све материјал за истраживање,  али и извор података.

"То су све ствари на којима се ради, међутим сада смо стратешки одлучили да држава уложи значајна већа средства. Радимо Био 4 да би све кључне или највећи део оних кључних институција које се тиме баве ставили на једно место да би били што ефикаснији", рекла је Беговићева.

За прву фазу 300 милиона евра

Најављује да ће изградња комплекса почети крајем године и да су у току врло детаљни процеси пројектовања.

"Процена за изградњу прве фазе је око триста милиона евра. Ми смо од Развојне банке Савета Европе добили двеста милиона евра, за почетак кредит, тако да су обезбеђена средсва и ми ове године крећемо", наводи  Беговићева.

На 20 хектара укупне површине, будући камп ће се налазити у делу града где се налази и Институт "Торлак",  Агенција за лекове, Фармацеутски факултет, тако да је то већ природно окружење које ће бити проширено. 

У кампус Био 4 ће се преселити комплетно Биолошки и Фармацеутски факултет, део Пољопривредног, Медицинског, Технолошко-металуршког и Хемијског факултета са својим деловима којима, како објашњава, могу да допринесу областима којима ће се бавити кампус. Такође, станари кампуса ће бити и девет научних института. 

Ту ће бити и истраживачки центри великих и средњих компанија како би имали приступ експертским пројектима.

"Сви ће бити на једном месту и радити заједно на новим решењима. Имаћемо и музеј и различите садржаје, где ће грађани моћи да долазе и да комуницирају с нама, да виде шта су бенефити од свих нових технологија. Да се не плаше, него да их пригрлимо и да сви заједно радимо на побољшању квалитета наших живота", поручила је Јелена Беговић.