Електронска регистрација пољопривредника – штеди се време и новац, а 89 папира постаје прошлост

До сада је већ око 240.000 пољопривредних произвођача преузело свој електронски број.

Јелена Танасковић, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде, рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је овог јутра све пуштено за регистрацију, она је кренула. 

"Тестна база коју смо пустили у четвртак поподне је у међувремену до синоћ у осам регистровала 12.400 пољопривредника, што је одличан број, одличан одговор пољопривредника. Очекивали смо да ће бити падова система, и непознатних ствари, али овог јутра сви пољопривредници могу да крену да се региструју, на својим мобилним телефонима, тако што ће ићи на сајт е-Аграр, где постоји видео-линк. Они који више воле да читају имају упутство да листају странице, електронски или ако могу да штампају", каже Танасковићева.

Уколико им све ово није прихватиљиво, произвођачи могу да иду у пољопривредну стручну службу.

"Констатовали смо за ових пар дана да пољопривредници имају потешкоћа при регистрацији правно-формално са парцелама, то тражи ново време, да обнове оно што треба и констатују у Републичком геодетском заводу – регистација може да се уради, али тај завршни корак када тачно знају да ли је парцела њихово власништво, да ли је у закупу", рекла је она.

Штеди се време и новац

Ова прва регистрација ће можда потрошити неки минут више, али не више од 15 минута, док се сравне сва стања у регистрима тражиће ново време, све друго ће бити клик од пет минута.

Истиче да се пољопривредни произвођачи више не баве папирологијом, а имали су претходно 89 папира.

Више није потребно мноштво разних података које су јурили сваки пут при свакој предаји за субвенцију, њихов живот ће бити много лакши, са мање администрације.

Пријава за субвенције за 2023.

Министарка каже да пријаве за субвенције крећу 3. априла – и то прва субвенција за први квартал за млеко, субвенција је повећана са 10 на 15 динара по литру, онда иду субвенције из директних плаћања – тов, генетика, од 10. и 15. априла, за пчеле од 1. маја.

Сва директна плаћања ићи ће током априла до краја месеца. Нека ће трајати 15 дана, нека месец дана.

Пустићемо на почетку априла и субвенцију по хектару, даћемо мало дужи рок трајања јавног позива, јер се показало да људима треба додатни одлазак у Републички геодетски завод како би средили своје стање па ће трајати до половине маја, да би сви имали времена.

Расподела новца, фокус на сточарству 

Влада је пре неколико дана усвојила Кровну уредбу о расподели подстицаја у пољопривреди за 2023. у износу од готово 60 милијарди динара. 

Танасковићева је рекла да је у овом тренутку повећана субвенција за млеко по литру, са 10 на 15 динара, повећана је по грлу са 25.000 на 30.000 динара, што се тиче говедарства.

"Увели смо меру да ће за куповину стеоне јунице пољопривредни произвођач добити 170.000 динара или ако остави женско тело добијаће квартално по 25.000 динара две године, у првој години 100.000 динара ако је оставио у првом кварталу, па онда две наредне године.

Што се тиче свињогојства, субвенције су биле и прошле године, повећане су са 15.000 на 18.000 динара, а што се тиче назимица – са 18.000 на 22.000 динара. Фокус је на сточарству генерално, каже Танасковићева.

Субвенције по хектару 9.000 динара

Министарка напомиње да што се тиче субвенције по хектару, пољопривредници се распитују, остала је 6.000 динара по хектару плус 3.000 динара по хектару регрес за гориво, што је 9.000 динара.

Повећали само сваку субвенцију, за кредитну подршку произвођачима правилник је изашао прошле недеље, могу да се задужују, држава сноси већи део камате, подвукла је министарка.

У наредном периоду да видимо како се одвијају јавни позиви, све оно што буде од ових мера преостало а планирали смо да ће бити потрошено, биће дато у нове мере, или ћемо понављати јавне позиве, рекла је Танасковићева.

Шта са залихама млека

Министарка пољопривреде каже да је држава донела уредбу и да је на позив премијерке читав ланац од примарних произвођача, прерађивача и трговинских ланаца констатовао да постоји реални проблем у средини.

"Имамо реалан проблем код прерађивача, код млекера које имају 15 до 20 милиона млека на залихама, то је разлог зашто су кренули да спуштају откупну цену млека, да отказују уговоре", објаснила је она.

Према њеним речима, с једне стране сви очекују да ће држава откупити вишак, ставити у робне резерве и поклањати. "Трудили смо се да он остане у привредним токовима, да БДП државе расте, имали смо разговоре са кондиторима, они то млеко купују у Европи од 2,6 до 3,5 евра по килограму, субвенционисали смо до 710 динара како бисмо се ослободили вишка да не би падала цена откупног млека наших произвођача – да бисмо њих заштитили, да нема великих поремећаја, да бисмо се ослободили вишка које у млекарама имају", истакла је министарка.

Просипање млека за викенд

Танасковићева је поручила произвођачима да се држава њима бави. Осврћући се на просипање млека током викенда, рекла је да није добро такво понашање.

"За викенд сам се лично тим случајем бавила, тражила сам и папире, звала сам и млекару: они су уредно најавили да у овом тренутку том произвођачу спуштају цену откупног млека са 77 на 70 динара. Он је рекао да у року од две недеље не жели да продаје по тој цени млеко. Дошао је у ситуацију да просипа, зашто неће неко да прода млеко по 70 динара, плус 15 динара субвенција, то је 85 динара. Нико не може да ми објасни да са 85 динара нема економски интерес да се бави тиме, а знамо да је прошле године у ово време литар откупног млека био 35 до 40 динара“, закључила је Танасковићева.