Камате расту, инфлација не попушта – хоће ли Србија одолети новом таласу поскупљења

Инфлација у САД све је већа, па је америчка централна банка подигла каматне стопе, први пут након више од три године, а претходно је исто поступила и Европска централна банка. С друге стране, инфлација у Србији протеклих месеци била је нижа од пројекција, а каматне стопе мирују. Председник Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић изјавио је за РТС да ће међугодишња инфлација бити статистички исказана као виша, али да неће доћи до драстичног поскупљења.

Инфлација у Србији протеклих месеци, међутим, била је нижа од пројекција, а каматне стопе мирују. Иван Николић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је Европа оптерећена стагнатним растом, што је додатан проблем који утиче на раст каматних стопа, док је економија у благој рецесији.

Николић остиче, такође, да је у овом тренутку борба против инфлације и инфлаторних притисака приоритет.

"Одлука о подизању каматне стопе у Европи је вероватно била тешка јер то значи да ће услови за пословање бити још неповољнији. Камате ће бити веће, задуживање ће бити неповољније, пре свега када је реч о бизнису, и не може се очекивати прогрес и просперитет у наредном периоду", указује Николић.

Снажан инфлаторни притисак

С друге стране, Николић каже да је један од окидача за све већу инфлацију у САД прекомерна јавна потрошња. Потражња је већа, као и притисак на цене.

Као пример, гост Јутарњег програма наводи раст цена меморије за уређаје који се користе у новим технологијама, али додаје да су на раст цена утицале и тарифе, забране или најаве забрана које се приписују председнику САД Доналду Трампу и његовој економској политици.

Додаје да су фактор и енергенти, конфликт у Ирану и нарушавање прерађивачких капацитета у Русији и Украјини, што је допринело расту цена бензина и нафте и посебно погодило Европу.

"У историји није била овако висока цена бензина и нафтних прерађевина, што се осећа и преноси на све цене. Инфлаторни притисак је у овом тренутку велики, али је још увек благ. Каматна стопа је 25 базних поена, уз најаву да би могла да буде много већа", поручује економиста.

Ефекат поскупљења стамбеног кредита

На питање шта следи за Србију, Николић истиче да ће у септембру инфлација бити виша, око четири одсто, али да је то било планирано. Наводи да је Србија прошле године била у неповољнијем положају када је уведено ограничење маржи у трговини, чиме су оборене цене, па се сада поредимо са том нижом базом.

"Не би требало да дође до драстичног увећања цена, биће устаљено кретање, али ће међугодишња инфлација статистички бити исказана као већа због прошлогодишњег ограничења маржи. На нашу монетарну политику утиче и заоштравање монетарне политике Европске централне банке", каже Николић.

Додаје да ће грађани који су узели стамбене кредите следеће године осетити ефекат поскупљења рата, за око 1.000 до 1.200 динара, односно увећања каматне стопе од 25 базних поена.

"Девизне резерве су високе, платни биланс је повољно балансиран, низак је дефицит текућег биланса за наше стандарде, три до четири одсто, док је дефицит буџета прихватљив. Ништа не указује да ћемо у скоријој будућности имати проблеме који ће ангажовати девизне резерве, које су гаранција инвеститорима да је амбијент за пословање сигуран", наводи Николић.