На шта се потрошачи најчешће жале

Готово 70 одсто приговора односи се на квалитет купљене робе, а око петине на обућу. Следе жалбе на белу технику, одећу, намештај, притужбе због мобилних телефона, кућних апарата, телевизора, рачунара и ИТ опреме.

Долазак страних трговинских ланаца у Србију донео је и неке новине у односу према потрошачима.

"Код нас потрошачи могу да замене производ у било којој од наших продавница, а исто тако могу да се јаве телефоном или мејлом и да поруче курирску службу која ће преузети апарат. У случају да желе да замене или поправе апарат, њима исто враћа курирска служба, а постоји и опција поврата новца", каже Мартина Петровић из трговинског ланца "Лидл Србија".

Има позитивних помака, сматрају у потрошачким организацијама. Једна од предности важећег закона је, кажу, вансудско решавање потрошачких спорова.

"Интерес потрошача, државе и трговаца је да се мирним путем решавају ови спорови зато што се битно смањују трошкови, убрзава време решавања потрошачких спорова и успоставља нови квалитет односа између продавца и потрошача“, каже Петар Богосављевић из Покрета потрошача.

Заштита потрошача остаје један од приоритета ресорног министарства. Ова тема ће се укључити и у образовни систем.

"Пре свега нам је циљ да ускладимо наше законодавство са законодавством Европске уније. Да јачамо капацитете за вансудско решавање потрошачких спорова, да укључимо локалне самоуправе у заштиту права потрошача. Формирали смо Национални савет за заштиту потрошача где ћемо укључити један широк круг људи", каже Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине.

Најчешће због повреде поступка рекламације и неиздавања рачуна прошле године издато је готово 1.200 прекршајних налога и наплаћено око 16,5 милиона динара казни.