Силицијумска долина, мали или велики земљотрес – зашто је хеџовање сада свим банкама императив

У овом тренутку су берзе, како каже Исмаил Мусабеговић, мешовите, у Азији су неке у плусу, неке у минусу, ништа значајно се не дешава осим банкарских акција у свету, које су у паду.

"Мислим да се тај пад сада зауставио и да је сада шанса за оне који мисле да ово није озбиљна криза да јефтиније купе акције, тако да ће се оне вратити на ниво на којем су биле."

Банка Силицијумске долине је на крају године имала 208 милијарди долара капитала, на Форбсовој листи била је једна од десет најбољих банака у Америци. Како је могуће да једна од најбољих банака нестане за само 48 сати? 

За почетак – шта су обвезнице

Мусабеговић потврђује да је у банкарском свету то могуће, а да бисмо то разумели, морамо знати шта су обвезнице.

Банка, кад има вишак ликвидности, она део средстава улаже у хартије од вредности које су релативно без ризика или са врло малим ризиком. Државне обвезнице су, наводи професор, та врста ризика хартија од вредности.

"Међутим, у структури целог портфолија те банке, обвезнице су биле преко 60 посто њихових пласмана, што се коси с било којом стратегијом банке. Значи они не могу прећи 20 посто, што значи да је преко 127 милијарди долара било уложено у те државне обвезнице које су, кажем, инструмент добар, али када је ситуација с каматама мирна. Оног тренутка када камате почну да расту, пада вредност обвезница", истиче Мусабеговић. 

Да би било јасније, професор објашњава примером. "Ако имате обвезницу од хиљаду, купите је по дисконтној цени 999 и чекате годину дана да добијете тај један посао и држава ће вам исплатити."

Проблем је, указује, када камате почну да расту, а то је сада последица политике ФЕД-а и борбе против инфлације да обвезници цена пада. Садашње обвезнице могу да се купе за 995, што значи пет посто мање.

"Ако имате проблем, а банка је имала, јер је одједном навала. Она је специфична, финансира високотехнолошке компаније које су имале значајан раст, тиме су повећале и депозите са педесет на двеста и нешто милијарди у односу на имовину банке, која је тај вишак средстава инвестирала у те хартије. Кад је дошло до пада и потребе тих компанија за својим новцем  банка је била приморана да их прода", прецизирао је професор.

Подсећа да је банка пре десетак дана и објавила да је продала те хартије и тиме остварила губитак од милијарду и осам стотина милиона долара. Тај податак је, наглашава, покренуо стампедо свих оних који имају депозите да их повуку.

"Мислим да су они проценили да раст камата неће прећи два посто, јер би по њиховом виђењу вероватно то успорило раст привреде. Међутим, погрешили су, били су приморани да продају те обвезнице по нижој цени и остварили су губитак. Заљуљали су поверење, а поверење је главни инструмент у банкарском систему", указује Мусабеговић.

Ко ће добити своје паре, а ко неће

Што се тиче губитака у Европи, то су, наводи, углавном Инвестициони фондови који су инвестирали у акције те банке. Међутим, нису једини, акције те банке су држали и највећи фондови у Америци и највеће банке и тај новац ће, истиче Мусабеговић, пропасти.

"Неће пропасти новац који су имале компаније и физичка лица у тој банци, јер је држава одмах, условно, национализовала банку, ставила нову управу која ће бити као стечајни управник, јер банка има своју активу која вреди. Та актива ће бити распродата, свима ће бити омогућено, према речима председника Џозефа Бајдена, да потпуно располажу својим депозитима", наводи професор.

Тиме је, сматра, ситуација смирена, отворени су нови канали за банке сличне структуре да могу да позајмљују новац. Међутим, увек ће моћи да позајмљују тако што ће дати колатерал, те исте државне обвезнице које имају у свом портфолију. 

"За сада је ово као мали земљотрес, није велика магнитуда, али је тло уздрмано, питање је шта ће се дешавати даље. Оно што може да забрине је шта ће се дешавати са Креди Свисом (Credit Suisse) у Америци. Ако он буде пао као банка, онда би тај земљотрес могао да буде већи", оцењује Мусабеговић.

Капитал је најплашљивија ствар на свету

Криптовалуте су, каже, реаговале невероватно и оне су почеле да расту.

"Како ИТ компаније виде проблем, јер је криптовалута доста и технолошка новотарија, тако да је одједном биткоин и етеријум порастао и то за двадесетак посто. То значи да је капитал прешао у то, не само криптовалуте, порасло је и злато. Тако да су то биле у овом тренутку мирне луке за новац, јер капитал је најплашљивија ствар на свету", указује професор. 

Народна банка Србије саопштила је да колапс Силицијумске долине не дотиче српске банке, али се већ коментарише да ће дотаћи домаће ИТ компаније.

Професор истиче да је Силицијумска долина била специјализована за ИТ компаније, али да ће враћањем новца тим компанијама проблем бити релативно брзо решен. 

"Мада, генерално, ИТ сектор је на силазној путањи и активности тог сектора као и сваке друге гране су цикличне и сад је тренутно пад који ће генерално смањити потребе за ИТ стручњацима", оцењује Мусабеговић.

Зашто је важан стрес-тест

Наглашава да је ово упозорење свим управама банака, не само код нас и у региону него и у свету, да поново направе стрес-тест за овакве ситуације и да нађу мере и контрамере или оно што је хеџовање или заштита од оваквих ситуација.

"Хеџовање је ако се, на пример, борите да спасите од повећање цене пшенице. Ако дође до повећања цена, купујете опцију која смањује ту цену. Опције су један део, има много деривата који могу да заштите основни ризик од нечега. Постоји инструмент и контраинструмент који га штити од неких неочекиваних кретања", објаснио је Мусабеговић.