Финансијске преваре – како да не упаднемо у замку и када вреди ризиковати

Амерички финансијски шпекулант Бернард Медоф (73) признао је 2009. године пред Савезним судом на Менхетну да је главни творац највеће финансијске преваре у историји, којом је клијенте своје "понзи шеме", инвестиционог пандана пирамидалној штедњи, оштетио за чак 65 милијарди долара. Медоф је осуђен на 150 година затвора.

Владимир Павловић објашњава да је Понзијева шема систем преваре где се инвеститорима обећава висока зарада за неки сјајан посао који је у позадини, уз објашњење да у том процесу инвестирања нема великог ризика.

“Међутим, у суштини се дешава да најчешће до инвестирања и не долази, већ улагање нових улагача служи да се исплате обећане зараде претходним улагачима и тако та Понзијева шема може да функционише све док су нове уплате довољно велике да се претходни улагачи исплаћују, а када нове уплате престану из различитих разлога онда се цела шема урушава и онда сви инвеститори остају без највећег дела својих средстава“, наглашава Павловић.

Истиче да је главна у целој причи – људска жеља за брзом зарадом.

“Просто један човек или једна организација када пласирају такву причу, људи често занемарују неке сигнале које су видели, не желе да рационални размишљају и у жељи да брзо зараде одлучују се да направе такве инвестиције. Нажалост, после тога изгубе највећи део свог новца“, каже Павловић.

Можемо бити део преваре без обзира колико смо уложили

Наглашава да Понзијева шема може да стоји иза различитих ствари – и за капиталне ствари праћене велелепним пројектима, али и за ситне пословне подухвате.

Указује да можемо бити део преваре у таквој шеми без обзира колико смо уложили, као и да треба обратити пажњу у шта улажемо новац.

“Сваки појединац сходно свом ризику треба да води рачуна у коју врсту имовине улаже. За некога је 10.000 евра као што је за некога милион евра. Тако да сваки појединац треба да води рачуна о ризицима и то не само за појединачне инвестиције, већ и остале инвестиције које је направио“, каже Павловић.

Поред тога, за све инвеститоре је кључан процес диверзификације – то значи да нема само једно улагање, тј. једну врсту имовине, него да подели на различите врсте улагања.

Да ли је данас теже упасти у замку Понзијеве шеме

Говорећи о томе да ли је данас теже спровести Понзијеву превару због лакше доступних информација на интернету, Павловић каже да нам интернет јесте олакшао живот и финансијске трансакције, али да бисмо избегли такве преваре потребно је да имамо основна знања о инвестицијама.

“То је нешто што се нажалост не учи у нашим школама, али што је културолошки присутно у западним економијама и људи када дођу до своје 18. или 20. године, већ имају знања о процесу инвестирања“, рекао је Павловић.

Поред тога, како каже, на развијенијим тржиштима има много више финансијских саветника са којима можете да се посаветујете како не бисте донели погрешну одлуку.

Свака инвестиција носи ризик

Истиче да свака врста инвестиција као кључне показатеље има ризик и очекивани принос.

“Сви смо упознати са рецимо банкарским депозитима који носе пар процената приноса на годишњем нивоу. Са друге стране, ако инвестирате у акције на глобалним тржиштима груба рачуница показује за неких десетак година удвостручићете вашу инвестицију. Ако желите да преузмете још мало више ризика, па да улажете у једну асет калсу која се зове приватни капитал онда је рецимо могуће за десет година утростручити инвестицију“, истакао је Павловић.

"Када се то прерачуна на неки месечни принос, било која од ових могућности ће вам дати принос који је мањи од један посто на месечном нивоу. Када причамо о Понзијевој шеми, да би била јако интересантна и да би привукла интересовање потенцијалних улагача, често се инвеститорима нуди пет, десет и више процената на месечном нивоу што је заиста одличан сигнал да нешто није у реду и да треба добро размотрити да ли у то треба уложити“, додао је Павловић.

Како је пропала Банка Силицијумске долине

Пре неколико дана Банка Силицијумске долине у САД банкротирала је упркос томе што је имала депозите клијената у вредности од 175 милијарди долара. Павловић објашњава да то треба раздвојити од Понзијеве шеме.

“Када су у питању финансијске институције, оне имају перманентан надзор од стране регулатора и заиста мени је тешко да поверујем да је то био случај Понзијеве шеме. У питању је класичан тржишни ризик – та банка је имала више апетита ка ризику, финансирала је ризичне подухвате, и зато су њени акционари изгубили новац који су ту уложили“, нагласио је Павловић.

Истиче и да они људи који су ставили депозит у ту банку, они су имали осигурање до висине од 250.000 долара и сви они ће тај новац наплити.

"Кризе се не треба плашити, за кризу се треба добро припремити"

Многе је то подсетило и на велику кризу из 2008. године. Павловић каже да су финансијске кризе својствене тржишним привредама, као и да оне наступају сваких десетак година.

“Криза је део једног привредног циклуса и кризе се не треба плашити, за кризу се треба добро припремити. Како се припремамо за кризу? Тако што смањимо нашу кредитну изложеност, ако водимо неки посао смањимо трошкове и припремимо се за инвестиције“, поручује Павловић.

Наглашава да је током кризе вредност одређених имовина нижа и да је, ако сте инвеститор, најбоље инвестирати током кризе јер је тада највећа шанса за зараду.

Поручује да је увек ризично улагати и да се никада не може побећи од ризика.

“Са друге стране, данас је врло ризично не улагати, јер због високе стопе инфлације ако имате средства која нису уложена, вама ће инфлација та средства значајно умањити кроз одређени временски период. Тако да од ризика не треба бежати, њему треба паметно приступити и паметно управљати“, истиче Павловић.

"Црква је за веровање, за инвестирање кључна едукација"

На питање коме да верујемо, Павловић каже да је црква најбоља институција у којој појединци могу да задовоље своју потребу за вером.

“Када причамо о инвестирању – потребно је да се људи едукују и стекну основна знања, а ако треба да се саветују са професионалцима који се тиме баве“, поручује Павловић.

Најавио је и да организују Академију за инвеститоре где се потенцијални улагачи могу упознати са кључним ризицима и очекиваним приносима за одређене врсте инвестирања. Пријава за ову академију је бесплатна преко сајта факултета ФЕФА.

“Академија је намењена за све потенцијалне инвеститоре, не за професионалце, они обично већ имају та знања. Намењена је пре свега онима који немају велика искуства приликом инвестирања и на практичан начин ћемо приказати кључне ствари – ризик, очекивани принос, потреба за ликвидности различитих врста инвестиција“, закључио је Павловић.