Како да ЕПС стане на своје ноге, професор Рајаковић за РТС о феномену "грађанске енергије"

Од децембра ЕПС извози струју, а у четвртак је оборен дневни рекорд – вредност продате струје премашила је четири милиона евра.

Електропривреда је пласирала на берзама чак 26,67 гигават-сати и поново као извозник предњачи у региону. 

Професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је у мору лоших вести, коначно то добра вест за грађане.

"Ово је одлична вест да је ЕПС консолидовао производњу. Више је разлога зашто се то десило. Кондиција одржавања агрегата је подигнута на виши ниво, нема испада термоелектрана, и рударски капацитети су подигнути на солидан ниво без обзира на тешкоће које смо имали у претходних неколико месеци", додао је Рајаковић.

Према његовим речима, ЕПС може из свог термоенергетског дела да производи дневно више од 3.000 мегавата, што је импресивна снага.

Указује да је значајна добра хидрологија, хидроелектране раде веома добро, могу да избацују више од 2.000 мегавата дневно, а значајна је и блажа зима. 

Консолидација ЕПС-а дуг процес 

Све је већи проход од извоза струје, у фебруару, кажу у ЕПС-у, зарадили су 21 милион евра, а за само три дана марта трећину тог износа. Предузеће је прошле године пријавило губитак од 73,7 милијарди динара.

Рајаковић каже да је консолидација дуг процес, ЕПС је био озбиљно посрнуо, и не може преко ноћи да се опорави, али ово су добри знаци, овај минус реда 600 милиона евра, ако ЕПС то може да поврати релативно брзо, биће добро.

Истиче да оно што би требало урадити да ЕПС стане на своје ноге јесте да се крене са инвестицијама у производне капацитете.

"Превише је деценија прошло да нисмо изградили солидне производне капацитете. Ове године очекујемо да крене Блок Б3 у Костолцу, и да ће из обновљивих извора стизати стотине и стотине мегавата у наредним годинама", каже Рајаковић.

О зеленим киловатима 

Европска унија најављује експанзију обновљивих извора енергије. И ове године је рекордна производња зелених киловата, али и даље то није довољно.

Одговарајући на питање шта је потребно да се смањи производња струје из угља, а повећа из хидроелектрана, ветропаркова и соларних електрана, професор Рајаковић каже да се најпре мора преломити све у глави.

"Из главе све иде, још има људи који размишљају да морамо да се ослањамо доминантно на фосилна горива. Ова 2022. је врло специфична, са аспекта енергетике стигли смо одавно енергетску транзицију, препознали смо да морамо мењати енергетику, јер ослањање на фосилна горива није довољно, морамо прелазити и на обновљиве изворе енергије", подвлачи Рајаковић.

Даље наводи да се на енергетску транзицију додала ковид криза, експлозија цена, диктирана ценама гаса у Европи и коначно прошле године кренуо је рат у Украјини.

Та енергетика није она коју знамо од пре пет година, рекао је Рајаковић и указао да се десило да производња из гаса пада, а производња из сунца и ветра је кренула, и први пут у 2022. години у Европи имамо 22 посто производње електричне енергије из ветроелектрана и соларних електрана, ове две технологије постају прве технологије, иза тога долазе гас, угаљ и нуклеарке. 

Феномен грађанске енергије 

"Имамо слику декарбонизације, а поред декарбонизације морамо указати на децентрализацију производње електричне енергије, то је феномен грађанске енергије. У Србији је то кренуло, али мора далеко више", рекао је Рајаковић.

Трећи феномен је да мрежа постане паметна – дигитализација, нећемо ништа успети да урадимо ако не подижемо мрежу и не управљамо ефикасно свим ресурсима, објаснио је Рајаковић.

Понуда и тражња струје, какве су цене

Рајаковић је рекао да је анализа великопродајног тржишта у Европи врло суптилна и могу се многи закључци извући: први закључак када гледамо прошлу годину је експлозија цена, у претходним деценијама били смо навикли на цене између 40 и 50 евра по мегават-сату.

"Расту драматично цене електричне енергије, стизали су врхови и преко 700 евра по мегават-сату, десет пута веће од основних цена, после је Европа ограничила, максимална цена на берзама је 180 евра по мегават-сату, стандардне цене последњих неколико седмица су 150, 160, 170, то су те цене које виђамо, три и по пута у просеку веће од претходних", објаснио је професор.

"Прошла година генерално и блага зима, када се гледа тромесечје 2021. и тромесечје 2022. пала је потрошња у целој Европи око седам процената. Имамо врло високе цене електричне енергије, онај ко има мегават-сат, ко уме да произведе мегават-сат тај је значајан фактор на тржишту и он остварује профит, то сада ради ЕСП", закључио је професор Рајаковић.