Мали: Највеће интересовање за српске обвезнице у историји, прикупљено 1,75 милијарди долара

Синиша Мали је оценио да је Србија постигла огроман успех, јер су инвеститори показали велико интересовање за куповину српских државних хартија од вредности, те да је тражња била чак шест пута већа од понуде, саопштило је Министарство финансија.

"Укупна тражња инвеститора је износила чак 11 милијарди долара, и била је шест пута већа од понуде. Ово је велики успех за нашу земљу и за све грађане Србије, и потврда економских резултата које смо остварили у претходном периоду", истакао је Мали.

Према његовим речима, показало се да инвеститори и даље имају велико поверење у Србију и у нашу економску будућност.

"Више од 500 респектабилних инвеститора из целог света је показало интересовање за наше хартије од вредности" рекао је Мали и додао да је реч о највећој тражњи од када Србија емитује обвезнице на међународном тржишту.

Нове обвезнице са роком од пет година емитоване су у износу од 750 милиона долара по купонској стопи од 6,25 одсто и финалној каматној стопи у еврима која, након реализације хеџинг трансакције, износи шестомесечни Еурибор увећан за 2,9 одсто, наводи су у саопштењу.

Када је реч о обвезницама рочности десет година, емитоване су за милијарду долара по стопи од 6,5 одсто и финалној каматној стопи у еврима која износи шестомесечни еурибор увећан за 3,1 процент.

Министар је истакао и да је Србија постигла одличну каматну стопу, поготово узимајући у обзир да је наша земља на тржишту капитала прошла слично као Мађарска, а боље од Румуније, подсећајући да су обе чланице ЕУ са инвестиционим рејтингом.

Напоменуо је да се очекује даљи раст стопа приноса на међународном тржишту, па је Србија била спремна да користи тренутно најповољније услове на тржишту, како би прикупила неопходна средства за финансијску стабилност и раст привреде.

Водећи се најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, Министарство финансија је закључило унакрсну валутну своп трансакцију којом обавезе по основу емитованих обвезница конвертује у евре по значајно нижој финалној каматној стопи" нагласио је Мали.

"Повољан однос долара и евра, држава постигла најповољнију цену задуживања"

Како је објаснио, на овај начин држава је искористила повољни однос курса евра и долара у овом тренутку, као и тренутну дивергенцију између доларских и каматних стопа у еврима на међународном тржишту капитала, и постигла најповољнију цену задуживања.

Додао је да глобална криза, сукоб у Украјини и енергетска нестабилност подижу цену новца на тржишту, тако да ћемо морати да сачекамо крај кризе како бисмо опет дошли до каматних стопа од два одсто које су нам биле доступне 2021. године.

Министар је истакао да је план отплате и финансирање обавеза направљен проактивно, као и да се користило време ниских каматних стопа да се превремено отплате стари дугови и фиксирају камате на кредите, тако да је сада просечна стопа задуживања на портфолио јавног дуга крајем године износила 2,8 одсто, што ће, тврди, српске јавне финансије моћи да изнесу нове цене на тржишту.

"Крајем јануара јавни дуг на 50,2 одсто БДП-а"

Подсетио да је свет већ три године у кризи, да је 2023. година у којој ће бити много изазова, али да су српске јавне финансије стабилне и спремне за преливање светских економских турбуленција.

"У таквим временима најважније је да сте ликвидни. Србија има новца на рачуну, имамо подршку међународних институција, што нам је у оваквим годинама подршка за неопходну стабилност, коју желимо да очувамо уз све до сада постигнуте економске резултате", рекао је Мали.

Закључио је да је један од приоритета наше економске политике ефикасно управљање и контрола јавног дуга, те да ће крајем јануара удео јавног дуга у БДП-у износити 50,2 одсто.