Данас је дан ауто-механичара – зашто млади беже од одлично плаћеног заната

Иако има само 15 година Никола Јовановић из Обреновца већ три године "пече" занат у једном ауто-сервису.

"Могу да кажем да љубав према аутомобилима датира још до малена. Имао сам много аутића док се није десила поплава 2014. у Обреновцу. Мој отац има доста пријатеља који држе сервисе и када год би он ишао да се види са њима, ишао сам и ја. Тако ми је механика ушла под кожу", почиње причу Никола Јовановић, најмлађи сервисер у Србији.

Мало по мало, каже, почео је и сам да одлази у оближње сервисе.

"Занимало ме је како аутомобили функционишу, а ово је једини посао где то могу да видим и научим", објашњава наш саговорник.

"За то што радим још не примам плату. Тражио сам од газде ауто-сервиса у којем сам да учим занат. То радим из љубави. Доста тога знам да поправим на возилу, али и даље има ствари које не знам. Имам тек 15 година и не могу да знам све", искрен је Јовановић.

Никола је одличан ђак. Иде у Техничку школу, смер електротехничар рачунара.

"Уписао сам овај смер, јер нисам желео да ми просек који сам остварио у школи и на пријемном пропадне. Имао сам 92,71 поен па ми је било глупо да упишем нешто за шта треба 40-50 поена. Али, механику, кажем, заиста волим", објашњава овај тинејџер.

"Сви би волели да буду директори фирме, да су чисти и да ништа не раде. Ово је посао који је мало физички захтевнији и јесте да се човек мало упрља, али приходи могу да буду као да сте директор у некој фирми. Не знам зашто се људи стиде овог заната. Ја се први не стидим, а оно што је најважније ово је поштен посао. Није ме срамота да у радном оделу свратим у кафић, да одем до продавнице…", истиче Јовановић.

Својим примером, каже, жели да охрабри све који воле да стварају својим рукама. 

"Потражња за мајсторима никад није била већа. У ауто-сервисима нема више канала, замениле су их дизалице. Модеран мајстор мора да зна пуно о електрици и електроници, да буде добар дијагностичар. Мајстори не да нису незналице, напротив, све више морају да знају како би сервисирали модерна возила", објашњава наш саговорник.

Нелојална конкуренција отерала квалитетне сервисере из земље

У Удружењу Ауто-сервиси Србије кажу да је Никола један од ретких примера да се млади искрено интересују за занате. Ауто-механичар је, наводе, дефицитарно занимање. 

"Нажалост, то је тренд који се дешава са свим занатима. Према неким проценама Србији фали између шездесет до седамдесет хиљада квалификованих занатлија. Што се тиче ауто-сервиса тешко је проценити, јер је стање у бранши прилично неуређено. Подаци показују да преко 60 посто ауто-сервиса функционише нелегално и то је и довело до тога да мајстори недостају", каже Александра Ђуришић, менаџерка УАСС.

Овај тренд је, објашњава, посебно изражен у малим срединама.

"Наше колеге истичу да су због постојања великог броја нелегалних сервиса принуђени да спуштају цене својих услуга да би били конкурентни. У мањим градовима има на десетине сервиса који функционишу у гаражама, а само два или три која су легална и то је многе мајсторе отерало из земље. Одлазили су тамо где се занат много више цени и плаћа", каже наша саговорница.

"У великим срединама попут Београда и Новог Сада ситуација је другачија, ту се добро наплаћује рад и знање, али и даље фали велики број занатлија", додаје Ђуришићева. 

Због предрасуда, пре свега, родитеља према занатима, деца све мање уписују техничке и машинске школе.

"Последњих 10-20 година је све већи тренд да деца уписују гимназије и школе после којих се одлази на факултете. Са развојем технике и технологије се и деци и родитељима чини да ће боље зарађивати као менаџери, банкари, адвокати… Занатлије су сматране за незналице, за људе који не зарађују пуно", каже менаџерка УАСС.

Ауто-индустрија се, објашњава, јако брзо развија.

"Парадоксално је да је све мање људи који знају да поправљају аутомобиле како треба, а аутомобили су све компликованији и софистициранији", истиче наша саговорница. 

"Чак и деца која уписују техничке и машинске школе не добијају адекватна знања. Уче на старим моделима, уче о карбураторима који се више не уграђују аутомобиле. Имамо хибридна и електрична возила, а у Србији немамо ниједан образовни профил који школује децу која ће сутра да поправљају ту врсту возила. У Београду су се угасила сва одељења лимара, фарбара", додаје Ђуришић. 

Добри мајстори све више могу да наплате свој рад

Сервисери су овај проблем препознали и већ годинама указују на њега.

"Сигурно нам фали 10.000 квалификованих мајстора који се баве сервисирањем возила. Чак и да данас сви упишу квалитетан смер и почну да добијају адекватна знања прве резултате можемо да видимо тек за четири године. Зато као удружење покушавамо да подржимо све како би се побољшао тренажни процес у школама. То подржавају и компаније, јер препознају проблем мањака мајстора", истиче наша саговорница.

Чињеница је, подсећа, да мајстори све више и све боље могу да наплате свој рад и своје знање.

"Врло добро се зна ко је добар мајстор не само у малом граду, већ и у великим. Добри мајстори у Београду имају плату 1.200-1.300 евра… Наравно, почетници не могу да добију тако велику плату. Али, оне су 70.000, 80.000 динара… Што више мајстори знају, више и зарађују. Много се улаже у опрему, дијагностику…. Ово је сада много чистији посао него пре 30-40 година када је настала серија 'Мајсторска радионица'", каже Ђуришићева.

Одавно је познато да је занат злата вредан.

"Често стари мајстори кажу да су плаћали да би учили занат, а сада деца на пракси примају плату. Тиме желимо да их стимулишемо да се баве овим занимањем и да им покажемо да могу да живе у својој земљи и да лепо живе од овог посла", објашњава наша саговорница.

Образовни систем не прати убрзани развој ауто-индустрије

Да образовни систем Србије није адекватно одговорио на убрзани развој ауто-индустрије слаже се и Љубиша Тјупа, наставник у ЕТШ Мија Станимировић из Ниша.

"До пре тридесетак година возила нису била тако технички напредна и ауто-механичари и ауто-електричари су се засебно школовали и засебно су радили. Свако ко је возио је знао да ли је у питању механика или електрика. Са развојем електронике, информатике, нових законских прописа о безбедности и заштити, као и о издувним гасовима, почео је нагли продор електронике у возила. И ту се јавио проблем како даље одржавати то возило. Механичари и електричари су били збуњени", каже Љубиша Тјупа.

Школа у Нишу је то препознала па је ђаке почела да едукује за занимање техничар за електронику на возилима који обједињује послове ауто-механике, ауто-електрике, ауто-електронике, дијагностике и програмирања код возила.

"Само стручњак који све то савлада током школовања може да поправља савремена возила. Многи то или нису желели да прихвате или нису имали информације или су можда бежали од нове технологије и задржали су стара занимања. Тако да је ту дошло до раскорака. Зато послодавци имају велику замерку да не могу да нађу довољно квалитетну радну снагу", објашњава наш саговорник.

Обједињавање два различита смера, уз додавање нових знања, подразумева прелазак са трогодишњег на четворогодишње образовање. И то је стандард у ЕУ. Управо је ова нишка школа једна од оних које образују децу по овим мерилима. Годишње упишу једно одељење од 30 ученика.

"Немамо проблем са мотивацијом ђака. Долазе нам ученици који су завршили основну школу са одличним успехом и то им је и прва жеља. Наша школа је одлично опремљена, јер смо 2003. добили опрему од ЕУ. То смо ширили и са послодавцима, па смо добили и простор. Имамо одличне наставнике", објашњава професор.

"Уз то, оно што је кључно је сарадња са ауто-сервисима. Тренутно сарађујемо са више од 40 врхунских ауто-сервиса. Ученици питају да и за време распуста иду на праксу и суботом", каже Тјупа.

Досадашње искуство показује да се око 55-60 одсто ученика који заврше овај смер одлучује за наставак школовања, док се њих четрдесетак одсто заиста бави ауто-механиком.

"Ми опслужујемо регион са око милион возила. Само у Нишу има преко 250 ауто-сервиса, а у региону их је око 400. Тако да је ових 12 до 14 ученика колико их годишње заврши школу и почне да ради недовољно", објашњава професор.

"Могу да кажем да не прође дан да ме неко не позове да не тражи добро дете. Образовање је споро и овај проблем не може да реши једна школа. Низ школа мора да се бави тиме и да имамо велики број ученика који завршавају овако квалитетну обуку", додаје наш саговорник.

Захтев за увођење новог смера – техничар мехатронике возила

Захтеви послодаваца су све виши, јер се на тржишту појављују возила која у себи имају и по 50 рачунара. Због тога су ова школа, Удружење Ауто-сервиси Србије, Привредна комора Србије и послодавци ауто-сервиса покренули иницијативу код Агенције за квалификације за увођење образовног профила Техничар мехатронике возила у дуалном систему образовања.

"Очекујемо да ове године упишемо прву генерацију ученика за занимање Техничар мехатронике возила. У плану је да се формирају центри за обуку наставника за нове технологије из области ауто-технике", каже професор.

"Такође, требало би да се обави анализа потреба садашњих ауто-сервисера и да им се омогући да кроз неформално образовање прошире своја знања и вештине за ефикаснији рад на новијим возилима. Све ово може да се обави само ако се удруже ауто-сервиси, компаније из ауто-индустрије, школе и државне институције", закључује Тјупа. 

Мајсторије из радионице и на "Јутјубу"

Од када је у радионици Никола Јовановић има и свој Јутјуб канал на којем промовише мајсторисање и занат.

"Реакције на мој канал су углавном лепе. Мало се људи зачуде када виде колико имам година и да снимам механику. У претходном периоду сам имао немили догађај да ми је угашен канал, па сам пре неколико дана отворио нови. Тако да сада имам око 900 пратилаца, а претходни је бројао више од 20.000. Угашен је јер моји видео-снимци наводно нису били безбедни за децу. Како и зашто не знам", каже Никола.

"У својим снимцима показујем како урадити нешто на аутомобилима. Физички је најтеже скинути мењач због његове тежине, а најлакше је урадити мали сервис", додаје најмлађи сервисер у Србији. 

Каже да је увек срећан када му неко пошаље коментар да га је његов видео заинтересаовао за занат.  

И док се ауто-индустрија убрзано мења, вредности које се никада неће променити су безбедност и солидарност на путу, на шта на Дан возача и ауто-механичара подсећају из УАСС.