Отплата и ренте и рате за стан захтева финансијску акробацију – шта је ипак исплативије

Рат у Украјини уздрмао је и тржиште некретнина у Србији. Готово годину дана цене квадрата убрзано су расле, а кирија је удвостручена, па и утростручена. Обуздавање инфлације довело је до раста камата, па су порасле и рате стамбених кредита. Тај тренд биће настављен и ове године, оцењују економисти.

Наћи одговарајући стан за изнајмљивање по пристојној цени – постало је готово немогућа мисија, посебно у Београду.

Тражња је у протеклих 12 месеци толико превазишла понуду да су се кирије удвостручиле, па и утростручиле. Узрок упућени виде и у доласку држављана Русије.

"Ви имате удар од 1.000-2.000 људи који у датом тренутку траже стан у Београду, који је и иначе био преплављен великом тражњом, тако да су некретнине, поготово у централним општинама које су и иначе тражене у Београду, отишле. Рецимо некретнина која се издавала за 500 евра сад се издаје за 1.000-1.200 евра, цене некретнина у ренти у Београду су изнад реалних и изнад могућности просечног човека у Србији", каже Милош Митић, оперативни директор агенције за некретнине "City expert".

Просечна кирија за стан у Београду попела се на око 450 евра. Само десет евра више износи просечна рата стамбеног кредита. Иако отплата и ренте и рате захтева својеврсну финансијску акробацију, економисти кажу да је ипак исплативије и трајније решење купити стан.

Чак две трећине станова купи се за готовину.

"Тај промет добрим делом одржавају инвеститори, који се позиционирају дугорочно на тржишту некретнина, заузимају стабилно у овом тренутку своју позицију и тиме штите вредност свог богатства, то је нека сигурна лука у овом тренутку", каже Зоран Грубишић из Београдске банкарске академије.

Сигурне луке, међутим, нема за оне који би стан да купе на кредит. У протеклој години, еурибор је два пута скочио и из минуса премашио два одсто. То се аутоматски прелило и на камате на кредите у еврима у Србији, па је рата многима порасла бар 50 евра.

"Централне банке ће користити и даље тај инструмент, подизати референтну каматну стопу која помера целу скалу каматних стопа, онда то укључује и каматне стопе на стамбене кредите и друге кредите које банке нуде, али ми делује да то неће бити значајно као у претходној години, значи тај тренд ће се негде закочити, зауставити, али ће остати на том већ релативно високом нивоу", рекао је Грубишић.

Жељко Петровић, члан Извршног одбора Банка Интеза, рекао је да се тражња за стамбеним кредитима полако хлади и укупан износ из одобрених кредита, тачније број кредита одобрен током 2022. године, јесте око 20 посто у броју кредита мање него претходне године, која је била рекордна.

Петровић наводи да су за 2023. годину око 30 посто мања очекивања у поређењу са 2022. годином.

Нема оптимизма ни у рачуници о цени квадрата – наставиће да расту све док буде оних који су спремни да је плате. Јер, кажу упућени, и никад масовнија станоградња не успева да задовољи захтеве тржишта.