Све мање хумуса у војвођанским ораницама – како обновити и сачувати плодност земљишта

Може да буде испошћена и јалова, да спава, може да рађа, да се горопади - за земљу се каже и да је мајка која никад не умире. У Србији је жива али уморна, и треба је лечити. Од шездесетих година изгубили смо најмање милион хектара обрадивог земљишта. Четрдесет одсто војвођанских ораница спало је на један одсто хумуса, некада је просек био четири.

Стручњак за пољопривредну механизацију и земљиште, Др Лука Радоја истиче да је пракса показала да је могуће одржавати ниво хумуса у земљишту када се користе биљни остаци и зелено ђубрење. Ако се тај поступак непрекидно и уредно ради 22 године повећаћемо садржај хумуса за 0,4 одсто, наглашава Радоја.

Указује и на то да се мора да успоставити равнотежа између биљне и сточарске производње.

Професорка Шумарског факултета Универзитета у Београду, Снежана Симић истиче да је то посебно важно зато што се уносом те материје, поправља стање, односно да се земљишту враћају функције. Тиме се чува се његова структурност, а то је посебно значајно да због везе са другим облицима деградације, нпр. са ерозијом, објашњава Симићева.

Плитко заоравање жетвених остатака, плодоред и сејање махунарки које чувају влагу и плодност - стручњаци називају регенеративном пољопривредом. Препознале су је и највеће светске прехрамбене компаније. Пољопривредницима би то ускоро могла да буде лиценца за сарадњу са њима.

Директорка "Нестле Србије" Марјана Давидовић каже да је зелена агенда јако велика тема свих великих компанија данас и да се улажу велика средства да би се постигло то да њихови добављачи могу да баве регеративном пољопривредом како би конкурисали за субвенције ЕУ.

Само десетина ратара користи могућност бесплатне анализе земљишта

Министартво пољопривреде финансира бесплатну анализу плодности земљишта, али само десет одсто пољопривредника то користи. У 23 центра широм Србије могу да донесу узорке са чак три парцеле и провере садржај калијума, азота, фосфора.

Проф. др Снежана јанковић са Институт за примену науке у пољопривреди указује да су те анализе битне како би могли да дају препоруке шта чинити са већ готовим засадима, како у тим засадима одржати производњу и да она даје највеће могуће приносе уз употребу одређених количина, како минералних тако и органских ђубрива.

Мали је и проценат пољопривредника који воде Књигу поља у коју се уносе подаци о агротехничким мерама и приносима, на основу чега се планира наредна сетва. Због тога је иницијатива Наледа да се законски уреди дигитална верзија Kњиге поља.

"То је изузетно значајно за локалне самоуправе и за управљање општинским земљиштем, пре свега због пољопривреде, због што већег искоришћења потенцијала и наравно због еколошких разлога", каже Тамара Пењић, председница Одбора за храну и пољопривреду Наледа.

Земљиште, шума и вода су судбински повезани. Kада нанесемо штету једном од ових елемената, угрожавамо и остале. Двадесет четири одсто емисија гасова са ефектом стаклене баште долази из модерне пољопривреде. У трци за профитом човек је заборавио да ресурси нису непресушни и да новац не може да се једе.