Око: Каква ће бити економска 2023. година

Инфлација је тренутно на 15,1 одсто, што је највише од 2005. године. Милан Трајковић, заменик директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије, рекао је да сматрају да су мерама које су предузеле и Народна банка и Влада успели инфлацију или да смире или су јако близу да то ураде.

"Према последњим подацима, инфлација је у октобру била 15 посто, у новембру је била 15,1 посто. Оно што ми видимо тренутно за децембар, то је неких 15 посто плус минус. Дакле, она може да остане на истом нивоу. Може да буде или незнатно виша или нижа", рекао је Трајковић и оценио да ће инфлација бити испод 15,8 одсто, колико је прогнозирао ММФ.

Додао је да може да се деси да у јануару инфлација буде у порасту због повећања цене струје и гаса за око један процентни поен у односу на тренутно стање, а од фебруара и марта се очекује да инфлација постепено почне да пада, а да у другој половини 2023. крене оштрије да пада и да је прогноза да крајем 2023. године инфлација у Србији буде између седам и осам одсто.

Државни секретар Министарства финансија Саша Стевановић рекао је да је држава на почетку године интервенисала тако што је пензионерима једнократно исплатила 20.000 динара и подсетио да је током године помоћ исплаћена и младима, што је, како је навео, одговор државе на инфлацију.

"Што се тиче плата, ми у овој години у прва три квартала имамо реалан раст зарада у привреди од 2,7 процената, док је у приватном сектору 5,7. У јавном сектору нас очекује никада веће повећање од 1. јануара. Сви запослени имају 12,5 посто увећање зарада, изузев професионалних војника у Војсци Србије који ће имати 25 процената, док ће сви пензионери добити повећање од 12,1 проценат од 1. јануара. Када на то додамо и ових девет процената који су увећани од новембра, имамо једно кумулативно увећање од 20,8 процената, што је далеко изнад нивоа инфлације", рекао је Стевановић.

Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, рекао је да су њихова истраживања показала да једнократна помоћ јако скупа, социјално неефикасна мера и да је "хеликоптерски новац", израз који је створио нобеловац Милтон Фридман, начин за повећање инфлације.

"Главни ефекат таквог начина је повећање инфлације. Зато ми имамо ову чињеницу да иако је инфлација доминантно увезена, око две трећине процењује Народна банка, ова једна трећина је наша, локална и томе су свакако допринели те једнократне исплате из буџета хеликоптерског новца", навео је Алтипармаков.

Додао је да су једнократне помоћи повећале јавни дуг, да није дошло до смањења неједнакости и сиромаштва, на шта је, како је навео, Фискални савет указивао и истакао је да још једном апелују да се то више не ради, пошто је неефикасан начин и да поздрављају то што у буџету за наредну годину нису планиране једнократне помоћи грађанима.

Емисију Око у целости можете погледати у видео-снимку на почетку текста.