За непуних пет година у Србији је основано више од 1.100 нових задруга

Земљорадничка задруга „Бешка”, основана је 1952. године и од тада се пролазећи кроз различите политичко-економске системе, од државног социјализама, преко самоуправљања и транзиционог периода до либералног капитализма, суочавала са бројним изазовима.

„Од оснивања до 1974. наша задруга је била носилац пољопривреде у селу, фаворизована од стране државе кроз кредитно финансирање и тржишни наступ. Међутим, у периоду од 1974. до 1990. у удруженом раду изгубила је аутономију, подељена је на ООК и ОУР и доживљава стагнацију", каже Драган Лончар, директоре ЗЗ „Бешка” из Бешке.

Закон о задругама 1990. омогућио је излазак из тог система, аутономију, слободан наступ на тржишту, али и проблем са имовином коју су задругари створили у протеклом периоду својим радом и пословањем. Драган Лончар истиче да борба за задружну имовину траје и данас иако је закон из 2016. врло прецизан.

„Толико траје и борба за поверење задругара који су више пута преварени. Наиме, они су удружили средства за фабрике минералних ђубрива, дечје хране, а у приватизацији истих су прескочени и заборављени”, навео је Лончар.

Истиче да је сваки период кроз који су прошли имао своје специфичности.

„Услови пословања су неупоредиви, тако да је тешко рећи који је бољи. Као што сам рекао, до 1974. држава је фаворизовала задруге и задругарство у односу на индивидуални сектор, да би их деведесетих година потпуно заборавила, препустила стихијском тржишту и пљачкашкој приватизацији”, рекао је Лончар.

Тренутно ова задруга има 49 задругара. У последње време користила је подстицаје државе за набавку механизације и за субвенционисање камата при кредитирању. Иако су услови за рад задруга последњих година много бољи, проблеми у овој области су, објашњава Лончар, бројни. 

„То су нерегулисани имовински односи, дуги судски процеси, рад катастра, неразумевање специфичности задругарства у пореској политици и рачуноводству… Задруге се могу ојачати не појединачним давањима него системским мерама, пре свега, пореским, царинским, кредитним…”, наводи наш саговорник.

У наредном периоду ЗЗ „Бешка” планира повећање техничке опремљености, кадровско јачање, технолошки напредак, ефикаснији наступ на тржишту, повећање мотивације за задругаре и запослене, као и ширење делатности ван пољопривреде.

„Ново време тражи нове релације и организацију, мотивацију, тржишни наступ, борбу са конкуренцијом која се данас бави пољопривредом, а створила је капитал у другим гранама као што су банкарство, нафтна привреда, ИТ сектор… Предности задругарства су уговорена производња, сигурна реализација и наплата, стручна помоћ, учешће у расподели добити, административна помоћ у свим сферама, стандардизација производње, уједначен квалитет производа, веће марже и рабати него код појединачних наступа”, објашњава Лончар.

Произвођачи све више препознају значај удруживања у задруге

За разлику од задруге у Бешки, ЗЗ „Агрочока” основана је пре три године.

„Уз сугестије Задружног савеза Војводине препознали смо предности удруживања и видимо светлу будућност у задругарству. Наша задруга има седам чланова и око 40 коопераната. Највећи бенефити су у томе што заједно наступамо приликом набавке инпута и продаје готових производа и на тај начин остварујемо много боље услове. Мислим да су задруге у Србији на добром путу и да је потребно само да се увећају буџети постојећих конкурса”, каже Милош Петровић, директор ЗЗ „Агрочока” из Чоке.

„Ми смо до сада користили помоћ Министарства за бригу о селу за набавку основног стада. Купили смо 34 јунице и засновали производњу 2019. године. Данас наша фарма броји 140 грла и мислим да смо добар пример рационалног коришћења подстицаја. Планирамо улагања у проширење објеката за смештај животиња, објеката за складиштење житарица и сточне хране и системе за наводњавање”, додаје наш саговорник.

И док су се у прве две деценије транзиције привреде задруге масовно гасиле, последњих година све је више оних који се одлучују на удруживање.

„Тренутно у Војводини имају 463 активне задруге, од којих је више од 95 одсто из делатности пољопривреде. У овом делу земље пољопривредници се традиционално најлакше удружују у области ратарства, што је и очекивано, имајући у виду да ратарство доминира у производној структури у пољопривреди, при чему постоји и изузетно дуга традиција задружног организовања у овој области", каже Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине.

Поред ратарства, у последњој деценији све је присутнији тренд удруживања и код произвођача воћа и поврћа.

„У квантитативном погледу, задруга имамо у просеку довољно, а сада је потребно унапређивати њихов квалитет рада”, истиче Јелена Несторов Бизоњ.

Да би се задругарство додатно развијало потребно је, каже, боље препознавање специфичности задруга као организационог облика у различитим прописима и мерама економске политике у пољопривреди.

„Потребна је квалитетнија аграрна политика која уважава потенцијале задруга за побољшање економског положаја пољопривредника и пољопривреде у целини. Пореска политика је једна од области где су потребне значајне промене које би уважиле специфичности заједничке производње између задруге и задругара, што сада није случај", сматра председница Задружног савеза Војводине.

Кроз политику подстицања запошљавања у задругарству много би се допринело унапређењу рада задруга, али и запошљавања у сеоским срединама, у којима већина задруга послује, сматра Јелена Несторов Бизоњ.

„Подстицање инвестиција у задругарству кроз посебне програме највише доприноси развоју задруга и њиховим потенцијалима. До сада је једино Министарство за бригу о селу на наведени начин препознало потенцијале задругарства, кроз конкурсе који су били намењени искључиво задругама за инвестициона улагања – што је одличан пример који би у својим делатностима требало да следе и друга министарства", истиче наша саговорница.

Задруге нису конкуренција једна другој

Неповерење у задруге је, тврде упућени, све мање.

„Ако и постоји, најчешћи разлози неповерења су незнање или погрешне представе о потенцијалима и могућностима задругарства и задружног организовања.  Иначе, нема логичног оправдања да се било који облик организовања ‘сумња’, а нарочито данас када су лако доступне све информације о могућностима и начинима организовања у задруге, као и друге облике организовања”, каже Јелена Несторов Бизоњ.

Једна од заблуда је то што неки савремене задруге у Србији повезују са социјалистичким концептом задругарства, поготову из послератног периода сељачких радних задруга, наводе у Министарству за бригу о селу:

„А заблуде настају тамо где нема чињеница. Многи ‘не виде’ чињеницу да је посед у Србији мали и уситњен. А задругарство је управо добитна комбинација која доноси бољитак малим и уситњеним пољопривредним газдинствима. Неки још увек не могу да схвате да задругар задругару и једна задруга другој нису конкуренција, нису ривали, већ су партнери који једни другима доносе добро.”

Овакав облик организовања доминира у Европи.

„Европа је ‘колевка’ задругарства и задружно организовање пољопривредника традиционално постоји и опстаје на овом континенту. Задруге из делатности пољопривреде су значајни чиниоци на тржишту пољопривредних производа у већини европских држава. Законодавна регулатива о задругарству је различита по појединачним државама, али организациони облик задруге је свакако најчешћи облик привредног организовања пољопривредника у циљу заједничког наступа на тржишту”, објашњава председница Задружног савеза Војводине.

Већина европских држава, додаје, поред пољопривредних, односно земљорадничких задруга, има боље развијено задругарство у другим делатностима, нарочито услужним, у односу на Србију, где убедљиво доминирају пољопривредне задруге.

Резултат за Гиниса!

Да је задругарство битно препознала је и држава. На иницијативу Министарства за бригу о селу покренут је пројекат „500 задруга у 500 села”.  

У Министарству кажу да је веома битно што се у Србију вратио дух задругарства, давно изгубљено поверење у удруживање.

„Историја задругарства после Другог светског рата обилује експериментима, успонима и падовима. Задруге су практично нестале доношењем Закона о удруженом раду, када су избрисане чак из номенклатуре. Утопиле су се у радне и сложене организације удруженог рада, које су касније приватизоване заједно са својом задружном имовином”, наводе у Министарству.

Почетак васкрса задругарства догодио се, кажу, 2017. године када је министар за регионални развој Милан Кркобабић у сарадњи с Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности, на чијем је челу академик Драган Шкорић, покренуо програм ревитализације задругарства у Србији под називом „500 задруга у 500 села”.

Мало ко је тада веровао у успех те „немогуће мисије”, јер се до 2017. године гасило око стотину задруга годишње. Резултати оживљавања задругарства далеко надмашују очекивања тадашњих малобројних оптимиста: за непуних пет година у Србији је основано више од 1.100 нових задруга! То је податак за Гиниса, кажу у Министарству.

У периоду од 2017. до 2021. Србија је програмом подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања и технолошки развој задруга помогла 207 задруга широм Србије, укључујући и Косово и Метохију. Додељено је укупно 2,198 милијарди динара, што је 18.697.720 евра. Такав пример системског и систематичног – вишегодишњег подстицаја задругама незабележен је у новијој историји Србије.

Бесповратна средства, до петнаест милиона динара, добиле су 82 старе задруге, док је подстицаје државе, до седам и по милиона динара, добила 121 нова задруга.

Од 207 задруга које су добиле подстицај државе, 63 су из пет округа неразвијеног југа Србије (30,29 одсто), 81 у централној Србији (39,13 процента), у Војводини 60 (28,85 одсто) и три на територији наше јужне покрајине Косову и Метохији.

„Веома је илустративан податак да је на конкурсима до сада поднето чак 1.048 захтева”, наводе у ресорном министарству.

Наменско трошење бесповратних средстава за задругарство

Бесповратна средства највише су коришћена за производњу ратарских култура – 37 задруга, на другом месту је подизање вишегодишњих засада у воћарству  и виноградарству – 34, за запат стада оваца, коза и стеоних јуница – 32 задруге, колико их је и у области прераде воћа. Следе улагања у: пчеларство (19), производњу повртарских култура (17), прераду воћа (14), производњу лековитог биља, прераду ратарских производа (по 6 задруга)…

Досадашње контроле показују да су средства наменски коришћена.

„Према нашим сазнањима, задруге које су добиле подстицајна средства активно раде. Задруге достављају извештаје о наменски уложеним средствима. Посебно је важно да су локалне самоуправе, према потписаном уговору, у обавези да обавесте Министарство за бригу о селу ако примете да је дошло до ненаменског трошења средстава или отуђења имовине, опреме, механизације… стечених по основу конкурса”, кажу у Министарству за бригу о селу.

Чланови Комисије обилазе задруге и прате њихов рад. То раде и овлашћени представници општина и градова, а задружни савези, такође, проверавају функционисање свих задруга, па и тих које су добиле средства од државе, у оквиру својих редовних ревизија.

„До сада нису забележени примери злоупотреба у коришћењу средстава”, кажу у Министарству за бригу о селу.

У Војводини тренутно постоје 463 задруге из 468 насељених места. То је, према тврдњама надлежних, веома разграната мрежа и пример за Европу и свет! Ово не изненађује, јер је Војводина регион са историјски дугом традицијом удруживања. На данашњој територији АП Војводине, војвођански Словаци су 1846. године основали трећу задругу у свету и то само две године после прве коју су формирали роџделски ткачи, поред Манчестера.

У централној Србији је тренутно 3.000 активних задруга, од укупно 5.000 „на папиру”. Највише их има у Мачви, Поцерини, Расинском округу…

У 2023. биће уложено 500 милиона динара за унапређење и технолошки развој задруга

И у наредној години планиран је наставак подстицања развоја задругарства.

„Буџетом за 2023. годину опредељено је петсто милиона динара за унапређење пословања и технолошки развој задруга. Веома је битно да постоји јасно изражена политичка воља и опредељење председника Републике Србије Александра Вучића и Владе Србије да се задругарство стално унапређује”, поручују из Министарства.

Нови програм је у фази израде, а на њему раде стручњаци Академијског одбора за село САНУ са академиком Драганом Шкорићем на челу и задружни савези. Задругари ће имати прилику да на јавној расправи својим предлозима оцене и допуне програм.

„Задруге су сигуран ослонац у настојању да се обезбеди егзистенција – сигурна и редовна зарада. Мотиви су јасни: удружени лакше и јефтиније набављају сировине и репроматеријале, а ефикасније и брже продају велике количине робе. Задруге првенствено јачају економску позицију и задругара и коопераната и запослених у задругама. И, наравно, стандард њихових породица", наводе у Министарству.

Истичу да задруге брже уводе нове технологије, лакше прелазе на интензивне начине производње, а у кризним временима су поуздан стуб у производњи хране.

Удруживање у задруге је светски тренд. Око милијарду људи на нашој планети је удружено, а око три милијарде директно или посредно има неки бољитак од рада задруга. У Немачкој, на пример, најјачој економији Европске уније, сваки четврти Немац је члан задруге.