Kриптовалуте подложне злоупотребама, како пратити кретање дигиталног новца

Од када су се појавиле, криптовалуте непрестано изазивају контроверзу и полемику јавности. Банкрот Еф-Те-Икс берзе, највеће за трговину криптовалутама, изазива додатну еуфорију и код инвеститора и код трговаца. Оснивач те берзе Сем Бенкман-Фрид ухапшен је и оптужен за једну од највећих финансијских превара у америчкој историји. Истовремено, власти Јужне Кореје верују да се крипто-бегунац До Квон, оптужен за штету од 40 милијарди долара, налази у Србији. Европска централна банка, у међувремену, тврди да се цело то тржиште користи за илегалне активности.

Са 69.000 долара за један новчић у новембру прошле године, вредност биткоина годину дана касније четири пута је мања. И то није ни прва, а ни последња турбуленција на тржишту криптовалута. Када ће пропасти, за Европску централну банку питање је тренутка.

Једна од најмоћнијих финансијских институција света скреће пажњу и на злоупотребе.

"Праве биткоин трансакције су гломазне, споре и скупе. Биткоин никада није коришћен у значајној мери за легалне трансакције у стварном свету. То је легло нелегалних трансакција које доносе ризик по репутацију сваке банке која се умеша у тај сектор", наводи Европска централна банка.

Репутација криптовалута додатно је опала због краха највеће дигиталне берзе. Фокус јавности појачао се и због погибије двојице милијардера, чије се смрти - без доказа - доводе у везу са прањем реалног новца преко дигиталног. Због чега су криптовалуте подложне злоупотребама?

"Као и са традиционалним новцем, ви можете да их користите за најбоље и за најгоре намене. Оно што омогућава је практично та псеудоанонимност, ви можете криптовалуте да пошаљете људима готово без трага, односно много је једноставније сакрити траг кретања новца уколико то радите криптовалутама, него кроз традиционалне финансијске институције", каже Марко Живковић из ЕЦД-а.

Праћење кретања дигиталног новца, кажу упућени, зависи од регулативе. У Србији је на снази Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма, који Народној банци омогућава да надзире лица која послују са вирутуелним валутама. Дозволу да то раде по закону, нико није добио.

"У овом тренутку се окончавају управни поступци тако да ће само они који добију одг дозволу моћи да наставе своје пословање треба поменути још да је неовлашћено пружање услуга, значи без дозволе надлежног органа, кривично дело према кривичном законику тако да НБС може и да поднесе кривичну пријаву", каже Наташа Катанић, саветник за нормативне послове у Дирекцији за законодавно-правне послове НБС

У Централној банци немају прецизне податке о томе ко и како тргује криптовалутама. Бар неки дигитални новац поседује око 200.000 грађана Србије.