НБС очекује нагло снижавање инфлације наредне године

"Убрзан пад инфлације очекујемо наредне године и враћање у очекиване вредности 2024. године", изнела је Ивковићева током дискусије.

Објаснила је да је инфациије настала пре рата у Украјини, након пандемијске кризе, када је дошло до наглог повећања тражње на светском тржишту, коју понуда није могла да прати, па је дошло до проблема са снабдевањем, а да је након тога украјинска криза додатно погоршала ситуацију.

"Већина централних банака је процењивала да је криза краткорочна, али је након почетка рата у Украјини криза постала трајнија", рекла је Ивковићева.

Она је истакла да пораст цене енергената и хране у свету са 65 до 70 процената утичу на домаћу инфлацију.

"Не видимо са стране тражње инфлаторне притиске, што се дугује реакцији кроз монетарну политику НБС-а, а наше тржиште није прегрејано и динар је остао стабилан и у време када је у марту и априлу владала паника у свету", истакла је Ивковић.

Ђуричин: Узрок кризе лежи у структурној неравнотежи модела либералног капитализма

Професор Драган Ђуричин је оценио да узрок кризе лежи у структурној неравнотежи модела либералног капитализма који траје од првих деценија прошлог века.

"То је довело до поремећаја макроекономских темеља система, што је довело до кризе понуде и тражње и експериманталних економских политика и огромне експанзије емисије новца, коју производња није подржала и дошло је до несклада између понуде и тражње", оценио је Ђуричин.

Навео је да су климатске промене, ковид криза и рат само допринели погоршању стања.

Ђуричин је рекао да излаз из проблема треба тражити у циркуларној економији и другим мерама да се држе принципа који владају у природи, а не оних које су креирале елите.

"Мере НБС су дале резултате, без обзира што су експерименталне, што је опасно, али смо имали среће да су дале резултате. Решење је на структурној страни, не може се стање средити монетарним мерама", упозорио је Ђуричин.

Шошкић: Србија је могла да има нижу стопу инфлације да се на прави начин бавила енергетиком и пољопривредом 

Професор Економског факуклтета у Београду Дејан Шошкић сматра да је Србија могла да има нижу стопу инфлације да се на одговарајућ начин бавила енергетиком и пољопривредом које су ранијих година биле извозно оријенитисане, па би се лакше бранила од увозне инфлације која долази до раста цена енергената и хране.

Шошкић је изнео оцену да је НБС требало да реагује заоштравањем монетарне политике пре годину дана, када су се појавили први знаци инфлације.

"Нама је базна инфлација висока, што је знак да се инфлација прелила у инфлациона очекивања и сад имате појаву да запослени очекују да им плате расту, па ће то да подиже даље цене. То че довести до даљег заоштравања монетарних мера што ће оборити привредне активности", сматра Шошкић.

Он је приметио да су каматне стопе пословних банака ниже од инфлације и закључио како то занчи да су банке на губитку.

Васић: Кредити поскупели за 1,5 одсто услед заоштравања монетарне политике НБС

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић је изнео податак да су кредити услед заоштравања монетарне политике НБС-а поскупели за 1,5 одсто.

Изнео је и како је стопа ненаплативих кредита добра, јер износи 2,8 одсто, што значи да постоји ликвидност у землљи и да се кредити редовно измирују.

Он је потврдио процене НБС-а у вези са кретањем инфлације у наредном периоду која предвиђа пад инфлације наредне године и враћање на планирани ниво до краја 2024. године.