Аћимовић: Кључна ствар је енергетика, све друго може да "презими"

Зима је само у временској прогнози, али за српске јавне финансије је нема – ресорни министар каже да су стабилне, а сви макроекономски индикатори позитивни.

Међутим, уколико имамо економско успоравање, а доста је извесно да ће се то десити када је у питању немачка привреда и ЕУ, тешко да и ми можемо избећи успоравање економских активности. 

О томе чему се можемо надати у 2023. години, хоћемо ли бити спремни да превазиђемо кризу, да ли грађани буџетом могу да буду задовољни, има ли у њему довољно резерви за све изазове који могу да уследе и може ли се предвидети шта нас сутра чека, за РТС је говорио професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић.

Буџет се заснива на три стуба – повећању животног стандарда, инфраструктури, односно издвајању за капиталне инвестиције и на енергетици.  

Свако ко се имало разуме у економски и друштвени развој врло добро зна, да инфраструктура не доноси резултате одмах, али поставља темеље за дугорочан развој.  

Професор Аћимовић је анализирао и реалистичност најављеног инвестиционог таласа у изградњи путне и железничке инфраструктуре и какве ће се економске борбе водити, да не склизнемо у "дебели минус".  

"Кључна је економска борба у енергетици, све друго је мање битно, кључни напори су, дакле, у енергетици. Потребно је форсирати инвестиције које су започете у Костолцу, док је Ђердап 3 на дугом року", рекао је Аћимовић.

После три деценије, Србија гради нови енергетски погон који је од велике важности за производњу струје.

Нови блок, снаге 350 мегавата, једна од највећих инвестиција у домаћем енергетском сектору, вредна 618 милиона долара. Пуштање постројења у рад планирано је за септембар 2023. године. 

Иначе, Влада Србије усвојила је "Мапу пута за подршку енергетици", чиме су се стекли услови за потписивање финансијског споразума са Европском комисијом за ИПА 2023. којим ће бити обезбеђено 165 милиона евра директне секторске буџетске подршке за енергетику.

Кључна ствар је, напомиње Аћимовић, наставити са инвестирањем у енергетику, а са друге стране, побољшати управљање јавним предузећима у том сектору, јер је производња крахирана. Са треће стране треба тражити алтернативе у енергетском снабдевању.

"Многоструко се морамо боље припремити за зиму 2023. и 2024. године", подвукао је професор Аћимовић, додајући да могу да нам "пусте" струју из Азербејџана, што је договорено приликом недавне посете председника Србије тој земљи.

То је, како каже Аћимовић, добар пут, али је исто тако неопходно наставити са новим инвестицијама. "Лепо је улагати у зелену енергију, али она може да помогне мало, не може у кратком року, да има велико учешће у великим енергетским капацитетима", истиче Аћимовић.

"Она не може много да помогне у кратком року", појашњава професор.  

Све друго ће да прође, све друго ће да презими, кључна ствар је енергетика, закључује Аћимовић тему о важности енергетике. 

Цене енергената

Говорећи о ценама енергената, Аћимовић сматра да их треба држати под контролом, уз нека блага повећања, јер било какво нагло поскупљење струје или гаса негативно би утицало на домаћинства и на привреду, што би дестимулативно деловало на долазак нових инвестиција или утицало на одлазак неких постојећих инвеститора. 

"Не смемо да се играмо са инвеститорима када су већ овде, у смислу наглог повећања цене енергената", подвукао је Аћимовић. 

Такође има предлог да се попис становништва искористи за израду социјалних карти, али парцијалних: у енергетици, у прехрани...

Објашњава да парцијални приступ подразумева да оном ко живи на селу није проблем храна, већ енергија, ако му је пелет скуп, онда је проблем енергија, храну ће направити.  

Капиталне инвестиције, ЕУ се враћа на велика врата 

Капиталне инвестиције су веома важан део раста БДП-а. У буџету има 6,8 одсто БДП-а новца за ту намену, што је око 4,6 милијарди евра.

У Србији се гради тренутно 10 ауто-путева и брзих саобраћајница, а обезбеђен је додатни новац за изградњу пројекта метроа у Београду, за инвестирање у болнице и школе. 

За изградњу брзе пруге Београд–Ниш обезбеђено је 2,2 милијарде евра, од тога око 600 милиона евра бесповратно од ЕУ. 

Према речима професора Аћимовића, веома је важно инвестиције добро усмерити у завршетак планираних инфраструктурних пројеката, али и отпочињање нових, као што је пруга Београд–Ниш. Ту је, како додаје, и пруга Нови Сад – Зрењанин – Београд.

Пруга до црногорске границе је следећи велики пројекат, након пруге од Београда до Ниша. 

Из Европске инвестиционе банке наглашавају да је реч о модернизацији железничке пруге Београд–Ниш у дужини од око 230 километара.

Аћимовић не види ниједан проблем са изградњом саобраћајнице Нови Сад – Зрењанин – Београд, али да му је битнији пут ка Ђердапској магистрали, а и један и други су потребни, јер какао каже, нема инфраструктуре која не донесе неки бољитак.  

"Настављамо јаким темпом капиталне инвестиције. Добро је што нам се поред руских и кинеских фирми, ЕУ враћа на велика врата", рекао је професор.

Наводи да су најозбиљнији пројекти у железници – имамо три велика играча, преко ЕИБ-а и ЕБРД-а, три јака конкурента да се наше железничке пруге подигну на виши ниво.

Најзначајнија улагања у железничку инфраструктуру биће до 2030. године. Ту мислим и на метро, рекао је Аћимовић. 

Животни стандард, заштита социјално угрожених

Са колосека капиталних инвестиција идемо ка једном од стубова буџета – животном стандарду.

Очување стандарда грађана реализоваће се кроз повећање пензија и плата у јавном сектору, поручују они који су креирали буџет.

Аћимовић сматра да је добро што се подржава повећање пензија и плата у јавном сектору.

"Очекујем да то повећање плата буде стимуланс да се плате у приватном сектору промене. Негде послодавци тврдокорно одбијају да виде реалност. Питаћемо се онда зашто је неки лекар отишао да лечи негде на другом месту или што возачи одлазе", каже он.

Добра је ствар заштита животног стандарда за социјално угрожене категорије. Још прецизније их треба обухватити. То је прецизно урађено у области енергетике, што је добар пример како треба радити и у другим категоријама, напоменуо је Аћимовић.

Економске прогнозе 

Говорећи о прогнозама за 2023. годину, Аћимовић каже да нас чека тешка економска година због неизвесности дешавања у светским оквирима, енергетских проблема и инфлације, али и због успоравања главних економија за које смо везани.

"Кад Немачка у економском смислу поклекне, али и свако успоравање у ЕУ ће се одразити на Србију, а то ће се видети у другој половини следеће године. Изнео је податак да 17 одсто нашег извоза иде ка Немачкој, што је велики број", упозорава Аћимовић.

Зато треба, како каже Аћимовић, покушати нешто на диверзификацији извоза, ка источним, азијским и афричким тржиштима.

"Хајде да се окренемо тржиштима где нема рецесије, а не да се тврдоглаво држимо на рецесионим тржиштима", саветује професор.

Добро је што смо отворили сарадњу са Евроазијском унијом, Казахстаном и Узбекистаном, јер кључ је да раширимо тржиште на којем продајемо робу и од тога ће зависити наш раст БДП-а 2023. године.

"Што пре то схватимо, боље ће нам бити", истиче Аћимовић.

Очекивања су да ће инфлација успоравати, али ће бити на вишем нивоу него у претходном периоду – биће мања него овогодишња.

Перспективе зависе од стабилизације у енергетском сектору. Кључ је контрола издатака за енергију, то је кључна реч, закључио је Аћимовић.