Министарка Танасковић: Све субвенције биће исплаћене до краја године

Министарка Јелена Танасковић истиче да нам ситуација у којој се свет налази показује да је основни задатак сваке државе да обезбеди довољне количине хране, као и да је то један од главних приоритета којима се бави и наша држава.

"Мислим да је држава и у овој години која је изузетно тешка показала да реагује брзо, да реагује ефикасно, да доноси праве мере у правом тренутку и наши грађани нису осетили несташице нити основних животних намирница, нити било којих других. Ми нисмо имали празне рафове као неке друге земље", додала је Танасковићева.

Поред тога, како каже, уређење система и увођење е-Аграра су примарни.

"Дигитализација је неопходна у пољопривреди и уопште неопходна у администрацији како би нашим пољопривредницима олакшали живот у смислу подношења захтева, смањили чекања на шалтерима са једне стране, а са друге стране како би администрација била бржа, ефикаснија и како би они добили средства у години у којој су за та средства и аплицирали", навела је Танасковићева.

"Све субвенције биће исплаћене до краја године"

Поручује да је буџет Министарства пољопривреде никада већи. "Ми смо тренутно на 78,5 милијарди у овој години што чини 5,3 одсто укупних пореских прихода државе", додаје.

Истиче да је пољопривредницима можда важнији податак да 62 милијарде из буџета иду на подстицаје у овој години.

"Додатних 16,5 милијарди ће бити исплаћено на подстицаје у целости. Ми смо већ ове недеље кренули са исплатама и преко четири милијарде динара смо исплатили", наглашава министарка.

Истиче да је у понедељак исплаћено млеко за други квартал, да је у уторак исплаћено гориво, у среду је исплаћено осигурање пољопривредним произвођачима, а у четвртак су исплаћени воћари.

"Ми сваки дан исплаћујемо. У понедељак ћемо већ исплатити млеко за трећи квартал и могу рећи да ћемо сигурно до половине децембра утрошити скоро читав новац осим једне мере, а то је додатна мера произвођачима сунцокрета коју је држава ове године донела", додаје Танасковићева.

Истиче да у овом тренутку има око 35.000 захтева за ту меру.

"Тако да идемо са исплатом свих редовних мера, да бисмо вероватно 30. децембра исплаћивали и сунцокрет. У сваком случају све ће бити измирено до краја ове године", истиче Танасковићева.

"Увешћемо критеријуме за сваку меру"

Указује да ће се увођењем е-Аграра средити систем.

"Ми сада имамо око 450.000 пољопривредних газдинстава пријављених, они су до сада аплицирали на мере на начин 'ко пре девојци' или 'брзи прсти', свакако ћемо увести критеријуме за сваку меру, бићемо доста транспарентни, ићи ће све електронски и очекујемо да се ту доста ишчисти ситуација у смислу уређења система", наводи министарка.

Истиче да ће и у наредној години реаговати сходно ситуацији, као и да је и ове године доста мера донето.

"Поред мера за произвођаче шећерне репе и сунцокрета, имамо и меру за произвођаче млека – подигнуто је са седам на 10 динара по литру за први и други квартал, у тренутку када је било поремећаја на тржишту ми смо подигли на 15 динара по литру, тако да се реагује тренутно сходно ситуацији", наводи Танасковићева.

Додаје да је ове године донета и мера за репрограм кредита, као и да ће део те камате држава сносити.

"Такође, меркантилни кукуруз 15.000 тона је обезбеђено преко робних резерви и он ће завршити код наших произвођача млечних крава. Тако да, све се то наставља и следеће године", додаје.

Како решити кризу у сточарству 

У највећој кризи је сточарство, и млечна производња и производња меса. Министарка каже да је у свакодневном контакту са сточарима и да јој они износе своје предлоге који ће бити размотрени.

"Држава не улаже ни сада мало у сточарство. Имамо основне подстицаје који су 8.000 по хектару плус 1.000 динара по хектару за гориво, имамо подстицаје за млеко који су 10 динара по литру, имамо директне подстицаје за квалитетне приплодне краве који су на нивоу 25.000 динара по грлу, имамо подстицаје за краве дојиље 40.000 динара по грлу, за краве за тов 40.000 динара, имамо мере за свињарство – имамо преко десет мера у сточарству", наводи Танасковићева.

Поред тога, додаје, постоје и мере руралног развоја где се финансира тов 5.000 динара по грлу говеда, 3.000 динара за свиње, овце и козе.

Говорећи о томе како ћемо мање увозити, а више извозити и како ће потрошач имати прилику да више купују домаће прозводе, најбољег порекла од домаћих сорти на најбољи начин произведене.

"Све ове мере које се спорводе дају приоритет нашим произвођачима и домаћој призводњи и то се показало као најважније да имате све основне животе намирнице и све друге у својој земљи. Као што видите, свака држава која има своју прозводњу боље пролази у овом тренутку", закључила је министарка