Пшеница посејана на више од 725.000 хектара – неуједначено ниче, а проблем су и инсекти

Пољопривредник из Зрењанина Светислав Сележан пшеницу је посејао пре месец дана на 30-ак хектара. То су, каже, површине које сваке године опредељује за овај усев.

"Ја нисам повећавао површине под пшеницом на мојим парцелама. Колико сам сејао претходних година, толико сам и ове, с тим да сам убацио уљану репицу као јесењу културу. За толико сам смањио површине под којима ће бити кукуруз. То сам урадио јер се бојим топлог лета, ветрова који дувају константно, суше коју имамо скоро сваке године... Ипак, јесење културе раније "дођу" и избегну те велике врућине. Пшеницу сам посејао у оптималном року. Било је ту довољно влаге за ницање, међутим, док смо ми то све припремили и посејали, та влага се изгубила, тако да није идеално никло, али у суштини кише које падају ће то да поправе. Могу да кажем да сам за сада задовољан како се пшеница развија", каже Светислав Сележан, пољопривредник из Зрењанина.

Неуједначено ницање пшенице

Будући да су летос бројни пољопривредници у Средњем Банату због суше остали без приноса кукуруза, многи су одлучили да ове повећају производњу пшенице.

"У Средњобанатском региону пшеницом је посејано око 54.000 хектара што је нешто више у односу на прошлу годину. Сетва је по нашој препоруци кренула мало касније него претходних година. Савет је био да се сачека јер смо имали доста кише у септембру. Земљиште је било натопљено, па се чекало да се просуши. Међутим, недостатак падавина током октобра утицао је на то да се сетвени слој исуши. Велики број зрна није посејан у влажном слоју земљишта, јер је влага испарила због температура које су биле високе за то доба године. Можемо да кажемо да су услови за ницање били повољни што се тиче температуре, али не и што се тиче влаге у сетвеном слоју. Клијање и ницање је уследило веома брзо након сетве, али веома неуједначено и непотпуно. Падавине су тренутно од велике користи за даљи раст и развој посејаних озимих стрнина. Оне ће омогућити да зрна која нису поникла поникну и да стрнине имају довољно влаге за даљи раст и развој", објашњава Зорица Рајачић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Значајно повећање површина под пшеницом

Да су се произвођачи одлучили да иду на извеснији род и принос потврђује и податак да је пшеница у читавој земљи заузела највеће површине у последњих 7 година, а можда и дуже.

"Оптимални рок за сетву пшенице је од 5. до 25. октобра, али код нас се пшеница сеје и цео новембар, а било је година када је сетва зашла у децембар. И ове године је сетва почела пре оптималног рока и сејана је и након оптималног рока, због повећања засејаних површина које су, према подацима са терена, тренутно веће за 16 посто него претходне године. То значи да је пшеница сигурно засејана на 725.000 хектара у односу на прошлогодишњих 621.000 хектара. Али, треба имати у виду да ови подаци нису коначни, јер их ми прикупљамо и током децембра, док се не заврши ницање на свим парцелама када је ситуација у потпуности прегледна. То значи да је могуће да коначне површину буду и знатно веће. Неке најоптимистичније максималне процене иду чак до 800.000 хектара", каже Сунчица Савовић, директорка Удружења "Жита Србије.

"Оно што је сада важно јесте да произвођачи набаве минерално ђубриво, јер без њега нема рекордних приноса. Такође, морају да обрате пажњу на инсекте, пре свега, на лисне ваши и цикаде. Оне нису нанеле озбиљну штету до сада, јер су озбиљни произвођачи заштитили усеве у складу са препорукама, а и због тога што се проблеми код усева који нису третирани јављају тек на пролеће. Појавила се и жута рђа, али на коровима и трави. Још је нема на пшеници. Она може, али не мора бити пренета на овај усев", додаје наша саговорница.

Третирање пшенице инсектицидима у јесен није честа пракса

Коришћење инсектицида у ово доба године није уобичајено, али су многи произвођали били принуђени да заштите усеве, кажу стручњаци. За то су у највећој мери, објашњавају, сами криви.

"Током сазревања прошлогодишњег жита имали смо веома високе температуре због којих је долазило до „испадања" зрна из плевица и принудног сазревања, није се водило рачуна о раностасности сортимента, журило се са комбајнирањем... Последица наведеног је врло висок проценат осипања зрна на пољима након жетве. Будући да смо у августу имали обилне падавине та расута зрна су кренула у клијање и ницање. С обзиром на то да унешена хранива нису максимално била усвојена од стране гајених усева, управо ове самоникле биљке су имале чак и ту обезбеђену могућност. Дошло је до њиховог интензивног бујног пораста, бокорења, па су се у септембру поља зазеленела, као да је март. Тако су ваши и цикаде, које су присутне сваке године, а које живе и развијају се на коровским биљкама, имале додатни извор хране и већу површину станишта због чега су се пренамножиле. Санирању самониклих усева приступило се касно и ишло је врло споро, није се радило тањирање, нису се примењивали тотални хербициди, бавили смо се жетвеним остацима кукуруза и сунцокрета... Још на терену постоје овакве парцеле. И тако смо ми сами себи направили проблем, колики и какав видећемо у следећем периоду", објашњава Снежана Парађеновић из Прогнозно извештајне службе РЦ Зрењанин.

"Директне штете од ваши и цикада нису велике, јер се хране биљним соковима. Међутим, индиректне штете су значајније зато што су преносиоци вируса који проузрокују патуљавост пшенице и јечма. У којој мери су ови инсекти имали присутан инфекциони потенцијал, у овој фази није могуће утврдити, те је једина мера била управо сузбијање вектора вируса. Симптоми вируса су регистровани на парцелама стрних жита током прошле године и произвођачи су то могли да примете у виду заостајања у порасту, жутила биљака у мањим или већим оазама, а било је и потпуно уништених парцела. Симптоми су видљиви током фазе влатања тј. пораста биљке у стабло, кад се на зараженим усевима виде први знаци вирусног обољења и тада више ништа не може да се учини да се тај проблем превазиђе", додаје наша саговорница.

На самониклим биљкама су, кажу заштитари, у претходном периоду уочене и фитопатогене гљиве, а појавио се и житни бауљар. Пољопирвредницима се саветује да обилазе своје парцеле и предузимају све мере заштите у складу са најавама прогрозно извештајних служби.