Да ли успешном тржишту некретнина прети раст камата

Срђан Теофиловић из "ЦБС Интернешнела" оценио је за Танјуг, да су ове године посебно импресивни резултати остварени на сектору канцеларијског простора, где је тражња повећана два пута.

Наводи да инвеститори и финансијери настављају пројекте на том пољу и да је у Београду око 200.000 квадратних метара тренутно у фази градње.

Каже да је ова година рекордна и по броју продатих станова и количини новца у куповини.

На то је утицала и инфлација као и повећани прилив странаца, око 100.000 као последица руско украјинске кризе, што је изазвало додатни притисак на раст цена.

"У 2023. години треба очекивати да ће банке бити нешто строжије у погледу одобравања кредита, а постојећи кредити биће нешто скупљи због раста еурибора. Не очекујемо да ће то имати неки драматичан утицај, јер се у Београду 70 посто станова купује из сопствених средстава", рекао је он.

Теофиловић каже да се у Београду прода 20.000 станова годишње што је за град од два милиона становника релативно мали број.

"Видимо да овде постоји притисак тражње, докле год је тако инвеститори ће ићи у нове пројекте развоја, а док је здрава економска логика пројеката, постојаће и финансијери да га испрате", рекао је он.

Оценио је да је домаће тржиште некретнина засновано на здравим темељима, јер не постоји изузетно велики шпекулативни пројекти где се гради без визије ко ће бити крајњи корисник или купац.

Говорећи о скоку цена закупнина, каже, да је до тога дошло због великог броја нових становника пристиглих због руско-украјинског сукоба, а Београд има мали фонд станова за изнајмљивање.

Компаније се селе ближе Западној Европи 

Представник компаније ЦТП која се бави изградњом индустријских објеката Петар Кологнат рекао је да постоји тренд да се компаније повлаче са Далеког истока и премештају ближе Западној Европи што је шанса за регион и Србију.

Навео је да ЦТП дуплира свој портфолио и гради за 2023. годину додатних 250.000 квадратних метара.

"По томе се може видети да верујемо да криза неће драстично утицати на сектор некретнина", рекао је он и додао да очекује да ће 2023. бити веома добра за тај део некретнина.

Спомињући "ниршоринг" као тренд да компаније због колапса ланаца снабдевања мењају стратегије, па фабрике делова и логистичке центре лоцирају ближе тржиштима Западне Европе, навео је и да се неке фабрике из Украјине склањају у земље ЕУ.

"Фабрике које су радиле у Украјини, се склањају ближе, у Пољску или друге земље ЕУ. И сада већ имамо примере да неке фирме које су тамо хтеле да се отварају, долазе у Србију", рекао је он.

Најаву министарства грађевине да ће доћи до укидања конверзије земљишта оценио је као стимулативну меру.

"Драстично ће олакшати процедуру изградње индустријских објеката. То би био веома позитиван корак", рекао је он.

Није реално очекивати пад камата у идућој години 

Извршни директор за корпоративно банкарсто "Еуробанке Директно", Милан Вићентић ситуацију на тржишту некретнина Србије оценио је као и даље јако добру и да тражња расте.

"Тражња посебно расте у последњем кварталу ове године, јер имамо прилив становника из Русије и Украјине, што је додатно погурало тржиште на више", рекао је он.

Додао је да је тржиште пословног простора ове године расло и изван очекивања.

"Једино затишје је код тржишта шопинг молова. То није везано за садашњу кризу. Мислимо да је тренутни број шопинг молова адекватан тражњи и платежној способности", рекао је он.

Вићентић је оценио да није реално очекивати пад камата у следећој години, и подсетио да су до скора камате биле на историјски ниском ниову.

Изнео је очекивање да су цене тих некретна сада у пику, или близу пика.

"У већинском просечном тржишту мислим да је тренутно на пику. Али то не зависи само од тражње, него и од раста инфлације на европском нивоу, и реалне куповне моћи.

Зависи и од цена материјала што је значајан инпут за инвеститоре", рекао је он.

Током "Балкан проперти форума" размењивани су подаци, мишљења и очекивања о утицају инфлације, рата у Украјини и енергетске кризе на регионално тржиште некретнина које се у постојећим условима показало хетерогеним због различитих политика које воде државе.