Стопа инфлације достигла 15 посто – којe механизмe има НБС за очување финансијског система

Званична статистика каже да је за намирнице у октобру било потребно издвојити за четвртину више новца него у истом месецу прошле године. Стопа инфлације достигла је 15 одсто и то је више од процена Народне банке Србије.

Милан Трајковић истиче за РТС да је разлога за раст цена много и да је цео свет суочен с огромним растом трошковних притисака.

Ту се, објашњава, ради о свим привредним секторима у целом свету, пре свега  о енергетској кризи и значајном повећању цене свих енергената.

Такође, указује и на огроман раст цена различитих сировина и материјала који се користе у индустрији, пољопривреди и грађевинарству. 

"Што се тиче повећања цене хране, ту је читав ланац производње проблем. У читавом ланцу производње и трговине је дошло до јако великог пораста трошкова. И у примарној пољопривредној производњи где имамо вишеструко повећање цене ђубрива, семенског материјала, горива. Имамо и прерађивачку индустрију и они су суочени с великим трошковима", објашњава Трајковић.

Додаје да су и трговински ланци суочени с огромним растом трошкова и они, такође, имају проблем и с енергентима, транспортом и радном снагом. 

Последњи фактор је тражња и, како истиче, према свим подацима којима располажу, она у Србији расте, не само номинално него и количински.

Очигледно је, оцењује Трајковић, да имамо у овој ситуацији људе којима ова инфлација није проблем.

Механизми за борбу против инфлације 

Наводи да су Србији на располагању различити механизми у борби против инфлације и да их већ све и користи.

"Проблем је што ви као мала и отворена економија не можете много да утичете на овај проблем. Можете да само дате све од себе да га ублажите колико је то могуће. Видимо да је инфлација у свим земљама значајно повећана. Чак и једна Немачка и много снажније земље од Србије не успевају да из овог проблема изађу", каже Трајковић. 

Повећање референтних каматних стопа није једини механизам који може да се примени.

Пре свега, истиче, и даље се чува стабилност девизног курса и финансијског система и то се уопште не доводи у питање. 

Друга мера је, наглашава, свакако повећање референтне каматне стопе. Колико ће она расти у наредном периоду је, каже, искључиво у рукама Извршног одбора Народне банке Србије с гувернером на челу.

"Дакле ми не можемо да тврдимо да ли ће бити повећања и колика ће бити. Међутим, оно што је рeално очекивати то је да одређених ипак повећања референтне каматне стопе буде све док инфлација не крене да опада", прецизирао је Трајковић.