Инфлација на максимуму, банке широм света грешиле у прогнози – да ли је могуће брзо смиривање

Иако се очекивало да ће врхунац инфлације бити у септембру, после чега би уследило успоравање, цене роба и услуга у октобру су у Србији, у односу на исти месец прошле године, порасле за 15 одсто.

Народна банка Србије изнела је нову прогнозу, према којој би до значајнијег пада инфлације требало да дође у другој половини следеће године, а повратак у циљане границе 2024. године.

Водеће централне банке и међународне институције, враћање инфлације на уобичајени ниво у свету очекују тек 2025. године.

Инфлација у целој Европи у октобру, према прелиминарним проценама "Евростата", на вишедеценијском је максимуму.

Какве су прогнозе

Професор Малиша Ђукић изјавио је за РТС да су централне банке широм света грешиле у проценама у вези са инфлацијом за 2022. годину.

Према његовим речима, то је показатељ сложеног окружења у којем се налазимо, због чега је и тешко дати било каква предвиђања у вези са инфлацијом.

"Грађанима и компанијама је у условима неизвесности, тешко да расуђују како ће се кретати цене. Неизвесност их подстиче на куповину добара и услуга, чиме се повећава тражња и гурају  цене на горе", објашњава Ђукић.

Говорећи о повећању референтних каматних стопа, као мери за сузбијање инфлације, Ђукић каже да даје ограничене резултате.

Наглашава да су главни узроци проблема у вези са инфлацијом, геополитичке тензије: рат у Украјини и тензије између Тајвана и Кине.

О спирали инфлације 

Говорећи о спирали инфлације, Ђукић наводи да очекивања појединаца могу утицати на формирање цена. "Ако се купац плаши даљег скока цена, купиће нешто и што му не треба. Ако се произвођач, односно трговац боји да ће цене даље расти, повећаће цене. Питање очекивања је важно", објашњава Ђукић.

Према подацима Народне банке Србије, наша привреда је у трећем тромесечју показала знаке успоравања. Ђукић каже да се успоравање привреде бележи широм света, што је очекивана последица раста цена и енергетске кризе.

Истиче да би идеално решење за инфлацију било да се оконча рат у Украјини, те да се снабдевање робом врати у нормалу, као и да се спусте цене енергената на ниво пре рата.

"Кроз узрочно-последичне везе, врло брзо би се смањила инфлација, а да не морате ништа нужно и велико да радите у домену монетарне политике. То би био неопходан услов за брзо смиривање ситуације, односно враћање инфлације у очекиване оквире и опоравак привреда", закључује професор Малиша Ђукић.