Шта је штедња за "не дај боже", Ханић о кредитима у еврима: Грађани осетили повећање рате

Када ове године кажете штедња, сви помисле на струју и гас. Ретко ко је доводи у везу са новцем, па ни у недељи штедње, за коју многи кажу да је одавно мртва упркос традицији од скоро сто година.

Док је новац био јефтин, банкарима наша штедња није много значила и нису је ни плаћали, али је томе дошао крај. Треба им наш новац.

Свуда се успорава привредни раст, али Европска централна банка и Федералне резерве не одустају од повећања референтних камата. У Америци због инфлације наговештавају чак и промену начина вођења монетарне политике.

Професор емеритус Хасан Ханић, председник Београдске банкарске академије, рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да Европска централна банка и ФЕД стално убрзано повећавају референтне каматне стопе да би се бориле против инфлације.

Додаје да у економији постоји однос инфлација, каматна стопа и стопа екoномског раста.

"Оно што је занимљиво за монетарну политику САД је да упркос испољеним тенденцијама стагнације у погледу економског раста и ризика који прете да се тај раст успори, са свим последицама које то има – непрекидно повећавају референтну каматну стопу, дају предност обуздавању инфлације у односу на економски раст", указује Ханић.

То је, како каже, вероватно лекција из ранијег економског искуства.

"У наредном периоду се може очекивати да ће Федералне резерве успорити повећавање те стопе, али је извесно да ће до тог повећавања долазити до средине наредне године да би стопу инфлације смирили крајем наредне године", истакао је Ханић.

На шта могу да рачунају грађани који су већ подигли кредите у еврима

Ханић каже да су наши грађани који су подигли кредите индексиране у еврима са променљивом каматном стопом већ осетили повећање рате, то је последица чињенице да каматна стопа има два дела, фиксни део – то је провизија коју наплаћује банка и други део који варира од еурибора.

Док је еурибор пре седам-осам месеци био испод нуле, то је утицало на смањење укупне каматне стопе, сад је он прешао два посто и можемо видети колико су сада корисници кредита дошли у неповољан положај, објаснио је Ханић.

НБС повећава камату. То утиче на кредите у динарима.

Ханић наводи да пораст референтне каматне стопе као основне каматне стопе утиче на пораст свих камата, такозваних активних каматних стопа, које банке наплаћују приликом пласирања својих средстава.

"Али сада смо сведоци и први пут у односу на низ година да су каматне стопе значајно веће од нуле, динарске – зависно од периода орочења – иду од три до пет одсто, на евре иду и преко два посто, што зависи од модалитета уговора који клијенти закључују", каже Ханић.

То је, даље додаје, значајан пораст пасивних каматних стопа да би банке дошле до новчаних средстава, било динарских или девизних.

Штедња расте 

Није сва наша штедња отишла у некретнине. Грађани су орочили више од 14 милијарди евра. Штедња расте и поред тога што камата није најатрактивнија.

Ханић каже да постоји висок степен поверења у стабилност банкарског сектора, томе доприноси стабилан курс динара и економска политика која је одолела изазовима из окружења, пре свега последицама дешавања у Украјини.

"Осим тога, штедња у банкама је сигурнија него да та средства држимо код куће, када је каматна стопа – без обзира на то колико је висока – знатно нижа од стопе инфлације, кажемо да постоји негативна стопа у реланом смислу, губитак који имамо знатно је мањи него да средства држимо непласирана када је реч о овом виду ангажовања тих средстава", напомиње он.

На више од 80 посто девизних рачуна је до 500 евра 

На више од 80 процената девизних рачуна је до 500 евра. Поставља се питање да ли је то сада за "не дај боже" или је увек било тако.

Ханић указује да је у релативно дужем периоду тенденција да је највећи број штедних улога до тако ниског нивоа, што је последица чињенице да релативно велики број грађана нема довољно новца изнад оног дела који је неопходан за подмирење потреба, тако да остаје мали простор, дискрециони доходак, који обично пласирамо или држимо као слободна средства у банци или их орочавамо.

Скоро половина уштеђених девиза на рачунима од 10.000 до 50.000 евра има везе и са осигурањем депозита. 

"Упркос свему, тенденција је пораста штедње, јер су штедни депозити сигурни, без обзира на то у којој банци имате средства до 50.000 по једној банци, можете имати осигурање својих средстава и у већем износу ако отворите рачуне у неколико банака, у две банке, на пример до 100.000, ваша средства су сигурна. Агенција у року до седам дана у случају најнеповољнијем да банка дође у стечај, исплаћује укупну суму до 50.000 у најкраћем року до седам дана, а за то гарантује држава", објаснио је Ханић.

Укупни осигурани депозити су око 25 милијарди евра. Две трећине су депозити грађана и код чак 99 одсто, рачун у једној банци не прелази 50.000 евра. 

Ханић каже да је то делом последица чињенице да су многи по банкама дисперзирали свој новац и због сигурности загарантоване суме до 50.000.

"Они који имају знатно веће суме, улажу у друге видове, који имају знатно већу суму новца, улажу у некретнине, у куповину злата да остваре знатно већу стопу приноса него што је каматна стопа од пословних банака", закључио је Ханић.