НБС: Предложен нови стендбај аранжман с ММФ-ом, фокус на енергетици

Разговори су вођени у оквиру трећег разматрања резултата спровођења договореног економског програма, подржаног саветодавним, нефинансијским Инструментом за координацију политике (Policy Coordination Instrument – PCI) из јуна 2021. године.

Истовремено, разматрано је и закључивање новог стендбај аранжмана с Међународним монетарним фондом (Stand-by Arrangement – SBA), чији je фокус на наставку вођења одговорне економске политике, уз додатну подршку финансијској стабилности у периоду ванредних светских околности и преплитања неколико криза.

Предложени стендбај аранжман биће додатна подршка финансирању у условима изазова у светском економском окружењу, а подржаће и макроекономске политике и напоре власти на спровођењу структурних реформи, са фокусом на сектор енергетике. Стендбај аранжман ће заменити постојећи Инструмент за координацију политике и надовезаће се на реформску агенду Инструмента, уз уважавање текућих изазова, наводи НБС.

Како се наводи у саопштењу, током двонедељних разговора разматрана су актуелна монетарна, фискална и макроекономска кретања и пројекције, на основу чега је мисија позитивно оценила спровођење договореног економског програма и похвалила континуитет добрих економских политика.

НБС саопштава да је оцењено и да је управо захваљујући одговорном вођењу економске политике и свеобухватном пакету монетарних и фискалних мера Србија успешно очувала макроекономску, финансијску и фискалну стабилност и у периоду појачаних изазова. Похваљена је и благовремена припрема српских власти за даље потенцијалне шокове из међународног окружења.

Негативни ефекти неповољних кретања на светском и регионалном нивоу 

Констатовано је да је српска привреда забележила снажан опоравак од пандемије, али да се сви сада суочавају с негативним ефектима неповољних кретања на светском и регионалном нивоу, који утичу на нижи глобални раст, тиме и на смањену екстерну тражњу за српским извозом из земаља ЕУ коју су највећи спољнотрговински партнери Србије, као и на високе цене енергената и поремећаје у ланцима снабдевања.

Народна банка Србије напомиње да, ипак, српска привреда има добре механизме одбране од шокова, који укључују и адекватне девизне резерве, умерен ниво спољног и јавног дуга, добро капитализован и ликвидан банкарски систем, уз најниже учешће проблематичних кредита до сада, као и доказану способност проактивног реаговања на разне ударе из међународног окружења.

Посебно је констатовано и да је очувана финансијска стабилност, као и стабилност девизног курса, упркос неповољним условима у међународном окружењу.

"Важан стуб одбране стабилности јесу високе девизне резерве, којима пажљиво управљамо, као и очувана релативна стабилност курса динара према евру и извесност у пословању коју та стабилност доноси", рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

"Од маја НБС повећава девизне резерве"

Говорећи о актуелним макроекономским кретањима у Србији, Табаковићева је истакла да од маја, с поновним деловањем фактора ка јачању динара куповином девиза, Народна банка Србије додатно повећава девизне резерве. Оне су крајем септембра премашиле ниво с почетка године и износиле су 16,5 милијарди евра, што је знатно више од нивоа прописаног бројним критеријумима којима се мери њихова адекватност.

"Настављен је раст запошљавања и зарада у приватном сектору. Упркос високој бази и појачаним неизвесностима из међународног окружења, према прелиминарним подацима, прилив страних директних инвестиција у девет месеци ове године премашио је прилив из истог периода рекордне претходне године. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у августу је износило 3,19 одсто, што је за готово један процентни поен испод нивоа пре пандемије. То је још једна потврда да смо у Србији доносили праву и правовремену комбинацију мера", истиче Табаковићева.

Мисија Међународног монетарног фонда оценила је и да је, у условима актуелних инфлаторних притисака који су махом проузроковани ценама хране и глобалним ценама енергената, реакција монетарном политиком одговарајућа.

Констатовано је да текуће пооштравање монетарних услова има кључну улогу у спречавању дужег трајања инфлације, као и да су власти спровеле и додатне мере како би ублажиле удар на трошкове живота становништва.

"Обуздавање инфлације јесте приоритет број један за носиоце политика широм света, али је важно да се одреди и права мера реакције. У Србији то радимо постепеним, али континуираним заоштравањем монетарних услова, које смо започели у октобру прошле године. Кроз постепен приступ уважава се чињеница да инфлаторни притисци долазе од фактора са стране понуде и истовремено се води рачуна и о расту привредне активности", рекла је гувернерка.

Према оцени Међународног монетарног фонда, даља комбинација макроекономских мера требало би да буде таква да обезбеди смањење инфлације и подржи стабилност девизног курса.

НБС наводи да је важно да фискална консолидација подржава монетарну политику, али и да се у буџету задржи висок ниво капиталних расхода како би се решиле знатне инфраструктурне потребе Србије.

"Као и током претходних епизода повећаних међународних ризика, у Србији настављамо да чувамо стабилност и спроводимо реформе, уз пуну координацију политика, што је неопходно за спровођење наше економије и кроз ову кризу", закључила Табаковићева.