Штедња у банкама сигурна и неисплатива, инфлација квари рачуницу

За годину дана, чување новца у европској валути повећано је за 526,4 милиона евра. Када говоримо о новцу, општепознато је да га никад нема довољно. Међутим, нисмо ми баш ни сиромашно друштво, ни сиромашна нација, оцењује Душан Узелац за Радио Београд 1.

"Бројке које показују колико је новца у банкама, плус једна потпуна непозната, а то је колико новца се чува у тзв. сламарицама, показују да грађани имају однос према штедњи. У кризним временима се више штеди, али је то пре резултат уздржавања од потрошње, а не наменско одвајање за будућност", каже Узелац.

После неколико година камате на орочене штедне улоге поново су почеле да расту. На евре орочене на три године може се добити и 3,5 одсто, што је донедавно било незамисливо.

Оглашавање банака је спорадично и само неке од њих имају тим поводом специјализоване понуде. Душан Узелац каже да камате расту због банкарско-економске рачунице, као и да је штедња у банкама данас сигурна и неисплатива.

"Инфлација је та која квари рачуницу када полажемо штедни улог. Ако банка да и пет одсто на штедњу, а инфлација обезвреди цео износ штедње за 10 одсто, онда је рачуница проблематична. То је тренутна ситуација, све што се сада дешава утиче на економске токове, они на финасијске, који реагују одмах. Све се одмах одрази на цену новца, на еурибор. Чим је цена новца повећана, самим тим и банкари имају обавезу да понуде грађанима вишу камату", објашњава Узелац.

Према подацима Народне банке Србије, од 30. септембра ове године, укупна штедња становништва износи 14,3 милијарди евра. Највећи део односи се на девизну штедњу 13,5 милијарди евра, док динарска износи 88,2 милијарде динара.

Штедња има континуиран раст, кажу у централној банци, чак и у актуелном периоду наглашене неизвесности и геополитичких тензија, што је резултат остварене и очуване стабилности финансијског система.

Чекајући смиривање инфлације неке домаће банке понудиле су и алтернативне штедње и бољу камату, на пример, за улоге у рубљама.

За разлику од руске валуте, евро и долар су имали велике осцилације ове године. Поставља се питање да ли курсне разлике треба да нас брину? Душан Узелац каже да је циљ штедње очување новца.

"Тешко је данас предвидети кретање курса светских валута, мислим да ће лакше бити на пролеће. Штедња у рубљама расте, али то треба да буде и понуда у банкама. Новац може да се чува код куће у рубљама, па да се тако оствари неки приход, али не по основу штедње већ по основу повећања количине новца", наводи Узелац.

Предности штедње у динарима

Народна банка Србије и даље, кроз своје анализе, указује да је најбоље штедети у домаћој валути. И саговорник са портала Каматица каже да штедња у динарима има своје предности.

Прво, камате на штедне улоге су веће него на евре, на такву штедњу се не плаћа порез, а треба имати у виду и да се у нашој земљи користи динар за потрошњу, па се не губи разлика у конверзији.

"Ако плату примате у динарима и онда то претворите у евре, па онда орочите штедњу за три одсто, када се подигне штедња, па претвори у динаре да би се платило нешто, у тим трансакцијама изгубите један одсто на куповини евра, па један одсто на куповину динара, тако се анулира све што сте уштедели", закључује Узелац.

Како прегурати предстојећу зиму?

Целе године економски стручњаци, што домаћи, што страни, упозоравају да је пред нама економски врло тешка зима. Узелац сматра да су сва предвиђања углавном песимистична, али да економски параметри не показују да ће бити тако страшно.

"Криза је стање свести. Ја сам генерација која памти много тежа времена. Сви се сећамо празних рафова у продавницама, када буквално нисте имали шта да купите. Новац је био обезвређен, као и рад појединца. Нама ће ово, реално бити, једна рупа на путу, неће бити лако, али неће бити ни страшно", сматра Узелац.

Наш саговорник наводи да штедња у банци није једини и искључиви начин за пласман новца. Инвестирање је добар и логичан начин да се паметно искористи новац.