Повратак српских инвестиција у Африку, домаћа памет у оштрој међународној конкуренцији

Африка памти. На пријатељство и сарадњу подсећају хотел са конгресним центром у Харареу, бране, путеви, болнице, железнице. У главном граду Анголе, једна улица и данас носи Титово име у знак захвалности за помоћ пружену у борби за ослобођење од колонијализма.

Професор Факултета политичких наука Зоран Крстић каже да је ситуација након завршетка Хладног рата утицала да се Србија повуче са тог тржишта, истичући да је то била велика грешка.

Сматра да су присуство Србије на тржишту земаља афричког континента и ЕУ комплементарни процеси. Крстић наглашава да је тржиште чланица Покрета несврстаних драгоцени потенцијал за будућност.

После 12 година колико је присутан у Замбији, Мозамбику и Анголи кроз дистрибуцију и логистику и 400 запослених, "Нелт" је у присуству високих званичника отворио фабрику кондиторских производа, прву велику тог типа у Анголи. Због административне процедуре, градња је трајала скоро три године, а уложено је 20 милиона евра.

Извршни директор "Нелт групе" Милош Јелић каже да је тим потезом комапанија желела да се потврди и на афричком континенту у домену производње и изградње брендова.

"Отварањем фабрике кондиторских производа чинимо први корак у том смеру", додаје Јелић.

Директор операција "Кенди фекторија" Милена Киселички наглашава да је велики изазов рад у новом окружењу, у једној мултикултуралној средини.

"Фабрика може да произведе 6.700 тона бомбона, лизалица и жвака годишње. Са 90 запослених тренутно је то на нивоу 15 тона дневно али очекујемо да са растом дистрибуције, отварањем нових тржишта тај број расте", наводи Киселички.

Пласман домаће памети у оштрој међународној конкуренцији

Стручњаци кажу да су овакви потези национални интерес јер то значи пласман домаће памети, искуства, технологије и производа у оштрој међународној конкуренцији, а истовремено и отварање врата на тамошњем тржишту за друге домаће компаније. 

Зоран Богетић са Економског факултета каже да је важно да се локалне инвестиције подстичу, мотивишу и развијају као и да се отварају нова тржишта.

"Мислим да смо били довољно конзервативни, довољно затворени да нам сада треба та диверзификација ризика и на националном нивоу", истиче Богетић.

Професор београдског ФПН-а подсећа на чињеницу да је афрички континент је оптерећен последицама колонијалне и постколонијалне прошлости.

"Наравно, то никако не значи да ми као Србија треба да се повучемо са тог тржишта", каже Зоран Крстић.

Африка данас има највећи природни прираштај и најмлађе становништво, а од десет земаља са најбрже растућом стопом раста, чак седам су са тог континента. Од прошле године, на снази је и споразум 55 афричких земаља о слободној трговини што за оне који тамо раде значи тржиште са 120 милиона потенцијалних купаца.