Професор Рајаковић: Термо капацитети морају у пензију, природно да их замене соларне и ветро-електране

Србија више од три деценије није изградила ниједан капитални електроенергетски производни капацитет. Нова Влада најављује заокрет, коначно ће убрзати завршетак термоелктране Б3 у Kостолцу, али најављује и изградњу нових хидроелектрана. Професор Електротехничког факултета Никoла Рајаковић рекао је да је реч о кључним пословима, како континуитет у снабдевању, који мора да се одржи, буде некако осигуран.

"Тај блок Б3 у Костолцу је снаге 350 мегавата и требало би да дâ производњу реда пет процената од укупне производње електричне енергије у Србији, што је апсолутно значајно и веома важно. Исто тако, хидроенергетски конвенционални производни капацитети су за нас значајни у овом тренутку. Тридесет година се није градило. Тридесет година је тај вакуум без великих капиталних инвестиција у велике енергетске објекте и сигурно је да је добар сваки нови објекат који стиже, да поменемо, реверзибилну хидроелектрану Бистрица, надамо се да ће релативно брзо бити на мрежи", рекао је Рајаковић.

"Србија има повољне потенцијале за примену обновљивих извора енергије"

Професор Рајаковић је рекао да Србија има повољне потенцијале за примену обновљивих извора енергије и то се, како је додао, односи на три доминантна извора – сунце, ветар и воду.

"Воду смо углавном искористили и то спада у ту нашу, како ми то кажемо, конвенционалну енергетику, на коју смо навикли да гледамо, али соларне електране и ветро-електране су непосредно пред нама. То је будућност. Треба то разматрати у врло конкретном смислу. Стари електроенергетски капацитети, то значи термо капацитети, морају полако у пензију. У заслужену пензију. Њих мора неко заменити", навео је професор Рајаковић.

Додао је да је, када тежимо декарбонизованој енергетици, природно да их замене соларне и ветро-електране.

"Соларне електране се граде најбрже и можда треба приоритет ставити на њих и то на соларне електране као власништво Електропривреде Србије, а приватни капитал да се такмичи", истакао је професор Рајаковић. 

Напоменуо је да је немогуће без јаке преносне мреже водити савремене електроенергетске системе, као и да постоје планови за јачање преносне мреже према другим земљама, што је, како је навео, важно због размене са суседима и трансфера електричне енергије кроз Србију, као и због интеграције нових производних капацитета из сунца и ветра.

"Сигурно је да је наредна зимска сезона напрегнута"

Говорећи о енергетској кризи, Рајаковић је навео да је свако смањивање расположивих мегават-сати у европском енергетском систему ризично.

"Сигурно је да је наредна зимска сезона напрегнута. Међутим, струка је свесна тих проблема и чини ми се да у целој Европи, а и код нас у Србији, посебно бих нагласио ангажовање новог менаџмента ЕПС-а који је пуно урадио да се подигне производна погонска спремност њихових термоелектрана. Дакле, свесни свих тих околности, ја сам готово уверен да нећемо имати проблема ове зиме са снабдевањем електричном енергијом", оценио је професор Никола Рајаковић.

Истакао је да је Европа напунила своја складишта гаса и да се то види кроз то што је цена електричне енергије на берзи одређена дефакто ценом маргиналног мегават-сата, који се производи у термоелектранама на гас и да се види да се то већ стабилизовало, али и поручио да нам је штедња неопходна, пошто је струја главни ресурс у Србији.

"Мали купци који троше 300 до 400 киловат-сати месечно немају велики маневарски простор за уштеде. Велике уштеде могу остварити они који више троше", истакао је професор Рајаковић.