Како се прехрамбена индустрија држи у време кризе

Ако је веровати бројкама, 14 највећих произвођача хране и пића из региона, прошле године имали су раст промета 8,6 одсто и зарадили три и по милијарде евра. Због природе производње њих мање погађа поскупљење енергената.

"Инвеститори су већ у своја очекивања уградили добар део монетарног стезања које ће спроводити кључне централне банке у свету и слабљење глобалне потражње. То су разлози због којих смо ми видели пад цена роба задњих неколико месеци на светским тржиштима и сматрамо да ће се тај тренд наставити и у наредним месецима", рекао је Андреј Кнез, главни аналитичар у Блумберг Адриа.

После штедње у доба пандемије кренула је већа потрошња, трошила се роба са залиха и све то је погурало зараду прехрамбених компанија. На дуги рок то није одрживо, а није могуће ни контролисати цене берзанских производа какви су кафа, какао и шећер или утицати на капитал.

"У времену неповерења и немогућности предвидивости капитал тражи сигурну луку и радије ће остати у банци на рачуну него да буде пласиран", навео је Емил Тедески, председник "Атлантик групе".

"Оно што је негде заједнички именитељ за све државе у свету је фокус на производњи више хране. Земље се труде да што мање буду зависне од увоза односно да буду самодовољне", истакао је Михаило Јанковић из "МК групе".

По статистици, домаћинства у Србији више од 30 одсто зарађеног потроше на храну. Слично је и у региону.

"Што се тиче изгледа за личну потрошњу, сматрамо да ће она почети да се опоравља најраније 2024. године. До тада ми ћемо видети заправо прилагођавање личне потрошње управо овим високим ценама које видимо сада", додао је Кнез.

Kомпаније ће морати да набављају више сировина, а то ће им умањити расположиви новац за пословање. Све је већи и притисак да повећају плате. Ипак рачунају да и ову годину заврше са растом продаје од 10 одсто, у просеку.